Američki predsednik Donald Tramp je juče, uoči odlaska u Osaku na samit grupe G20, koji će se održati ovaj vikend, izjavio kako će nametnuti dodatne carine Kini, ako ne postigne trgovinski sporazum sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
SAD su započele trgovinski rat sa Kinom koji je eskalirao nametanjem carina na deo uvoza kineske robe u SAD, na šta je Kina odgovorila carinama na američke poljoprivredne i druge proizvode, ali i supstitucijom uvoza iz Sjedinjenih Država.
[adsenseyu1]
Usprkos upozorenjima američkih stručnjaka i vlasnika velikih kompanija, da carine donose više štete nego koristi Sjedinjenim Državama, Tramp ne odustaje od pritiska i u jučerašnjem intervjuu je poručio da je Kina upoznata sa američkim zahtevima, koji bi omogućili postizanje trgovinskog sporazuma. Ako se oni nisu promenili od poslednje runde pregovora, održane u maju u Vašingtonu, malo je verovatno da će Kina pristati na nepovoljne ugovore.
U slučaju nepostizanja sporazuma sa Pekingom, Trampov plan je da ograniči poslovanje sa Kinom. Upitan da komentariše potez kompanija koje su svoju proizvodnju preselile iz Kine u Vijetnam, Tramp je poručio „da je Vijetnam prema Sjedinjenim Državama još gori nego Kina“.
TRGOVINSKA OSOVINA RUSIJA, INDIJA I KINA?
Kina je u ponedeljak potvrdila da će kineski predsednik Si Đinping u Osaki prisustvovati neformalnom sastanku sa čelnicima Rusije i Indije. Prema izveštajima medija, tokom samita Šangajske organizacije za saradnju, u glavnom gradu Kirgistana, Biškeku, indijski premijer Narendra Modi je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu izneo ideju o drugom rusko-indijsko-kineskom sastanku. S obzirom na nedavne trgovinske napetosti triju zemalja sa Sjedinjenim Državama, ovaj trilateralni sastanak će nedvosmisleno privući veliku pažnju.
Naravno, ovo nije prvi put da će čelnici tri svetske sile održati sastanak tokom samita G20. Ovakav sastanak je održan i ranije, a vođe triju zemlje su se susretale na multilateralnim sastancima lidera grupe BRIKS i tokom samita G20 u Buenos Ajresu prošle godine.
Međutim, dok je Indija zajednički raspravljala o suprotstavljanju trgovinskom protekcionizmu s Rusijom i Kinom tokom poslednjeg samita G20, Narendra Modi je održao i sastanak s čelnicima SAD-a i Japana kako bi razmenili mišljenja o važnim temama kao što su pomorska bezbednost. U određenoj meri, Indija je dosledno uspela da održava ravnotežu između svojih suseda u Evroaziji i američkog indo-pacifičkog bloka, kako bi dobila određene koristi od obe strane.
Treba napomenuti da Indija ima strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Državama, a Vašington na Nju Delhi, iako preterano, računa kao na „glavnog odbrambenog partnera“.
Međutim, vizija strateške saradnje SAD-a je prilično čudna. Naime, usprkos stalnim ponavljanjima kako je Indija za SAD važan odbrambeni saveznik u indo-pacifičkoj regiji, to nije sprečilo SAD da otvori novi front u globalnom trgovinskom ratu i učini Indiju svojom najnovijom metom. Američka vlada nedavno je ukinula trgovinske povlastice za Indiju, koje su od carina izuzimale indijske robe vredne 54 milijarde dolara. Kao odgovor na to, Indija je najavila da će nametnuti carine odmazde za ciljane američke proizvode koje se prodaju u Indiji.
[adsenseyu4]
Što se tiče Rusije i Kine, SAD su već nametnule nekoliko krugova sankcija Rusiji, dok su Kina i SAD sada u trgovinskom ratu koji pokriva gotovo svu robu između dve ekonomjijie. Kao odgovor na to, Kina i Rusija su se ranije ovog meseca dogovorile da će podići svoje odnose na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva za koordinaciju u novom razdoblju, čineći tako dve zemlje međusobno pouzdanim partnerima.
Kakva god bila svrha Modijevog predloga, da se održi drugi rusko-indijsko-kineski sastanak, ovaj put se očekuje da će trilateralni pregovori doneti konkretnije rezultate, posebno u pozadini trenutnog trgovinskog rata.
Ako trilateralni sastanak želi da stvori okvir za pragmatičniji pristup trgovinskim i ekonomskim pitanjima između tri zemlje, Kina smatra kako se to ne može postići sloganima o zajedničkom suprotstavljanju trgovinskom protekcionizmu, već da takva saradnja zahteva specifične planove i mere.
Pre toga je Rusija predložila ideju o jačanju međusobne povezanosti među zemljama BRIKS-a, gde ima dovoljno prostora za tri zemlje da učine više u tom pogledu. Još jedan zanimljiv smer je mogućnost povezivanje međunarodnog koridora „Sever-jug“ od Sankt Peterburga do Irana i Indije s kineskom inicijativom „Jedan pojas – jedan put“.
Štaviše, Indija se nedavno pojavila kao posebno aktivan partner u međunarodnoj energetskoj saradnji, što je, s obzirom na nove američke sankcije protiv Irana, potpuno razumljivo. Indija je drugi najveći iranski kupac sirove nafte. Kina je drugi najveći svetski uvoznik LNG-a, a Indija je četvrta. Dve zemlje su takođe veliki uvoznici nafte i imaju veliku kupovnu moć na globalnom, energetskom tržištu.
Prema izveštajima indijskih medija, Indija i Kina planiraju da uspostave aranžmane za stvaranje bloka kupaca kako bi se smanjio uticaj glavnih dobavljača nafte na cene nafte. U međuvremenu, kako bi se izbegli finansijski rizici doneseni američkim sankcijama, Rusija je, kako se izveštava, poslednjih godina naporno radila na de-dolarizacijskom programu.
U području tehnološke saradnje se, u nekim sektorima, iako još uvek postoje određena ograničenja, mogu postići poboljšanja. Na primer, Kina i Rusija su potpisale sporazum o saradnji u novembru 2018. godine između svojih globalnih, navigacijskih, satelitskih sistema, kineske kompanije BeiDou i ruskog GLONASS-a.
Sve ovo su teme koje će biti tema pregovora na trilateralnom sastanku vođa Kine, Rusije i Indije u Osaki, koji je dogovoren na predlog indijskog premijera Modija, što je posebno važno u kontekstu otvaranja novog fronta u trgovinskom ratu Sjedinjenih Država protiv konkurentskih sila, ali i „saveznika“.
UZ PRETNJE CARINAMA, SAD UDARAJU NA KINESKE BANKE
Uoči susreta Trampa i Si Đinpinga Vašington se vodlučio ne samo na pretnje novim carinama, već i na kažnjavanje kineskih banaka, što je Peking vrlo loše primio.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je u utorak oštro kritikovalo američku odluku o istrazi kineskih banaka zbog navodnih kršenja američkih sankcija, kazavši kako se protivi američkoj nadležnosti.
Tri velike kineske banke mogu se suočiti sa finansijskom “smrtnom kaznom” zato što je američki sudija “izjavio da ne poštuju sud i sudske pozive u istrazi o kršenjima sankcija protiv Severne Koreje”, prenosi Washington Post u ponedeljak.
Kineske banke spomenute u izveštaju negirale su da su pod istragom zbog sumnje na kršenje američkih zakona.
Međutim, navodna “kazna” ne može se tolerisati, čak i ako je to samo dimna bomba u trgovinskom ratu sa Sjedinjenim Državama. Kina podseća da strogo sprovodi sankcije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali da nije u obavezi da podržava jednostrane akcije SAD-a.
Ako američka vlada zahteva od kineskih banaka da razmenjuju podatke o klijentima i bankovne podatke, mora postojati uverljiv dokaz koji potvrđuje tvrdnju da su te banke prekršile sankcije UN-a, a ne one Vašingtona. Inače će to biti nerazuman napad na kineske finansijske institucije usred eskalirajućeg trgovinskog rata, podseća Peking.
Kako se može suprotstaviti američkoj nadležnosti na kineski finansijski sektor? Na mere koje SAD usvoje protiv kineskih banaka Peking sa sličnim protivmerama može odgovoriti ciljanjem američkih finansijskih institucija koje posluju u Kini, što se američkim bankarima neće svideti.
Velika zavisnost američkih kompanija od kineskog tržišta je glavni adut Pekinga u suprotstavljanju mogućim američkim finansijskim sankcijama.
Bez obzira na to da li je izveštaj Washington Post-a istinit ili ne, finansijsko zastrašivanje je upozorenje Kini da što pre izradi i objavi popis nepouzdanih subjekata.
Ako se velike kineske banke suoče sa “smrtnom kaznom”, tada Peking kao nepouzdane subjekte može navesti neke američke kompanije i kazniti američke finansijske institucije kao što su Citibank i Morgan Stanley za “finansijsku pomoć” američkim kompanijama sa kineske „crne liste“.
Kineski državni list Global Times „podseća“ kako Peking što pre mora da izradi rezervni plan kako bi smanjio svoju zavisnost od financijskih institucija pod uticajem SAD-a.
„Sadašnji globalni finansijski lanci snabdevanja su složena mreža, ali politika američkog unilateralizma ostavlja narode bez izbora i zemlje moraju da pokidaju ove lance i teže finansijskoj nezavisnosti s merama kao što je omogućavanje transakcija izvan globalnog sistema naplate SWIFT. Jednom kada se taj proces završi, američka finansijska hegemonija biće razbijena“, piše Hu Veijia, kineski ekonomski analitičar partijskog lista Global Times.
Kao što je običaj, kineski državni vrh ne daje previše informacija o predstojećim pregovorima Si Đinpinga sa Trampom u Osaki. Juče je kinesko ministarstvo spoljnih poslova konferenciju za novinare uglavnom posvetilo demonstracijama u Hong Kongu, za koje je potparol MVP Kine Geng Šuang rekao „da su podstaknute iz Londona i da Velika Britanija mora da prestane sa uplitanjem u unutrašnje poslove Kine“.
Trgovinski rat i pretnje Vašingtona neposredno uoči samita G20 u Osaki tako nisu bila tema na jučerašnjoj konferenciji, a rezultate pregovora Trampa i Si Đinpinga i kineskog vođe s Putinom i Modijem, koji će prilično uticati na globalnu ekonomiju, videćemo po završetku predstojećeg samita G20 u Japanu.
(logicno.com)
