Predsednik SAD Donald Tramp, koji je u kampanji obećavao da će okončati sukob u Ukrajini u roku od 24 sata nakon inauguracije, sada se suočava sa realnostima međunarodne politike.
Kako piše američki list The Hill, Trampove inicijative nailaze na ograničenja dok Rusija i Ukrajina ostaju pri svojim ciljevima, a pažnju Vašingtona sve više preusmerava rivalstvo sa Kinom.
Analitičar i geostrateški ekspert Brahma Čelani navodi da je Tramp, frustriran sporim napretkom mirovnih napora, pribegao poznatim metodama: pretnjama, pritiscima i pojačanim isporukama savremenog naoružanja Kijevu.
Njegova najnovija inicijativa uključuje rok od 50 dana za Moskvu da zaustavi operacije, uz dodatne sankcije trgovinskim partnerima Rusije i otvaranje novih kanala vojne pomoći Ukrajini. Međutim, ova kombinacija taktika za sada nije donela željeni efekat.
U tekstu se navodi da je Tramp ranije verovao da će njegovi lični odnosi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i iskustvo pregovarača omogućiti postizanje primirja.
Ipak, posle šest meseci u drugom mandatu, planovi su se pokazali kao teško ostvarivi: Rusija ostaje čvrsta po pitanju svojih ciljeva, dok ukrajinsko rukovodstvo, uz oslonac na podršku Zapada, ne pokazuje spremnost za veće ustupke. Umesto rešenja, Tramp je, kako se ocenjuje, zaglavljen u komplikovanom konfliktu.
Prema pisanju The Hill, paradoks je očigledan — predsednik koji je obećao da će okončati dugotrajna vojna angažovanja SAD, sada je sve dublje uvučen u posredan sukob koji odvlači pažnju od drugih globalnih prioriteta. Ključan među njima je odnos sa Kinom, koja se, kako se navodi, sve otvorenije pozicionira kao konkurent SAD na globalnom nivou.
Analitičari u tekstu upoređuju Trampovu strategiju prema Ukrajini sa njegovim ranijim pristupom Iranu, kada su pokušaji da se pritiscima utiče na odluke Teherana doveli do povećanih tenzija, bez konkretnog rezultata.
Postizanje mira u Ukrajini jeste u interesu Vašingtona, ali eskalacija vojne pomoći i pretnje novim sankcijama, ocenjuju analitičari, mogu izazvati suprotan efekat.
Poseban izazov predstavlja kineski faktor. Kina je, prema zvaničnim podacima, trgovinski partner Rusije sa obimom razmene od oko 250 milijardi dolara godišnje, uključujući energente. U tom kontekstu, potencijalne sankcije protiv Kine mogle bi da stvore dodatne tenzije i ugroze širu američku strategiju u Indo-Pacifičkom regionu.
U jednom poverljivom dokumentu Ministarstva odbrane SAD, koji je procureo u javnost, Kina se naziva „jedinom pretnjom“ za američku vojsku, a pomenuti dokument — „Privremeno strateško rukovođenje nacionalnom odbranom“ — potpisao je ministar Pit Hegset.
Prema ovim planovima, Trampova administracija pokušava da preusmeri vojnu politiku ka Aziji, pripremajući se za moguće scenarije u vezi sa Tajvanom.
Zaključno, kako navodi The Hill, prekomerno angažovanje u ukrajinskom sukobu iscrpljuje američke resurse i ometa stratešku orijentaciju ka Indo-Pacifiku. Trampov pokušaj da balansira između vojnih i ekonomskih pritisaka za sada nije doneo očekivane rezultate, dok se prostor za manevrisanje sve više sužava.
Webtribune.rs
