Očekuje se da će Kit Kelog, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za rešavanje ukrajinske krize, izneti ključne stavove američke administracije na predstojećoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Ovaj događaj, zakazan za 14-16. februar 2025. godine, tradicionalno okuplja svetske lidere, vojne zvaničnike i eksperte kako bi diskutovali o globalnim bezbednosnim pitanjima.
Kelogova najava dolazi u trenutku kada svet sa velikim interesovanjem prati moguće promene u američkoj spoljnoj politici pod eventualnim drugim mandatom Donalda Trampa.
Specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu i Rusiju Kit Kelog, je na društvenoj mreži X potvrdio svoje učešće na konferenciji i naglasio, da će predstaviti plan administracije Donalda Trampa za okončanje sukoba u Ukrajini.
„Sa zadovoljstvom mogu da najavim da ću učestvovati na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2025. Kao specijalni izaslanik američkog predsednika za Rusiju i Ukrajinu, planiram da govorim o želji Donalda Trampa da okonča krvavi i skupi rat u Ukrajini“, naveo je Kelog u svojoj objavi.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se na Zapadu raspravlja o daljoj podršci Ukrajini i potencijalnim mirovnim pregovorima. Kelogova misija u Minhenu mogla bi nagovestiti moguće promene u američkoj politici prema ovom konfliktu, posebno ako Tramp ponovo preuzme funkciju predsednika.
Kelog je takođe naglasio, da planira sastanke sa predstavnicima savezničkih zemalja koje su zainteresovane za saradnju sa Vašingtonom.
S obzirom na Trampovu raniju kritiku evropskih saveznika zbog nedovoljnog doprinosa kolektivnoj bezbednosti, mnogi analitičari smatraju da će Kelog pokušati da prenese poruku o potrebi nove strategije u vezi sa ukrajinskim sukobom.
Dok se očekuje Kelogovo izlaganje u Minhenu, sa druge strane stižu vesti koje dodatno zaoštravaju globalnu bezbednosnu situaciju. Postalo je poznato da je Rusija spremna da upotrebi nuklearno oružje u slučaju agresije na sebe ili Belorusiju, što je potvrđeno u novom sporazumu o bezbednosnim garancijama između Moskve i Minska.
Dokument je 5. februara predat na ratifikaciju predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, čime se formalizuje ruska obaveza da u slučaju napada odgovori svim sredstvima, uključujući nuklearne kapacitete.
Prema ovom dokumentu, Moskva zadržava pravo upotrebe nuklearnog oružja ako dođe do agresije na Rusiju ili Belorusiju konvencionalnim oružjem, a takav napad ugrozi suverenitet i teritorijalni integritet obe zemlje.
Ova objava dolazi u trenutku kada NATO povećava prisustvo u blizini ruskih i beloruskih granica, dok Ukrajina nastavlja da dobija vojnu pomoć sa Zapada.
Ovaj sporazum dodatno potvrđuje duboku vojnu saradnju između Moskve i Minska, a mnogi analitičari ocenjuju ga kao poruku NATO-u i zapadnim saveznicima da će svaka eskalacija na istoku Evrope biti dočekana oštrim odgovorom. Posebno se ističe da je Belorusija deo saveza sa Rusijom i da će Moskva braniti ovu zemlju kao svoju teritoriju.
Šta možemo očekivati u Minhenu?
Minhenska bezbednosna konferencija 2025. mogla bi biti prekretnica u geopolitičkim
odnosima, budući da će mnoge zemlje iščekivati kako će Kelog predstaviti Trampov stav po pitanju Ukrajine.
Ukoliko administracija Donalda Trampa zaista planira značajne promene u pristupu ovom sukobu, to bi moglo doneti novi talas neslaganja unutar NATO-a, pogotovo među evropskim saveznicima koji insistiraju na nastavku vojne podrške Kijevu.
S druge strane, rusko-beloruski nuklearni pakt nameće ozbiljna pitanja o budućnosti bezbednosti u istočnoj Evropi. Ako NATO nastavi sa širenjem vojnih kapaciteta u regionu, postoji mogućnost da će Moskva smatrati da je potrebno preduzeti dodatne mere odvraćanja.
Sve u svemu, naredni period bi mogao doneti velike promene na međunarodnoj sceni, a Kelogov govor u Minhenu biće jedan od ključnih momenata koji će oblikovati buduće odnose između SAD, Rusije, Ukrajine i Evrope.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
