Na prvi pogled delovalo je kao još jedna epizoda u nizu političkih manevra koji se poslednjih nedelja odvijaju oko Bliskog istoka.
Međutim, kako tvrdi ruski vojni bloger Jurij Podoljaka, iza kulisa se zapravo odvija prilično složena diplomatska igra. Po njegovoj interpretaciji, Donald Tramp se, kako kaže, našao u situaciji koju nije planirao i zbog koje je bio prinuđen da se obrati Moskvi.
Prema toj verziji događaja, američki političar je juče telefonom kontaktirao Vladimira Putina i zatražio pomoć da se razreši zapetljana situacija koja se u međuvremenu razvila na Bliskom istoku.
Podoljaka smatra da su signali o pokušajima smirivanja tenzija postali vidljivi još nekoliko dana ranije. Kako opisuje, intenzivne konsultacije oko okončanja bliskoistočnog sukoba počele su iznenađujućim pravcem – telefonskim pozivima koje su lideri monarhija Persijskog zaliva uputili Moskvi.
U njegovom tumačenju, ti razgovori su bili svojevrsni apel Vladimiru Putinu, čoveku koga naziva „prijateljem Vladimirom“, sa molbom da pomogne da se situacija stabilizuje.
U međuvremenu, tvrdi on, Moskva je već imala jednu uspešnu diplomatsku epizodu u regionu. Reč je o napetosti koja se pojavila na granici između Azerbejdžana i Irana.
Podoljaka i dalje veruje da je taj incident bio posledica izraelske provokacije, iako to ostaje njegova lična procena. Ipak, kako navodi, kriza je završena relativno brzo – telefonskim razgovorom predsednika Irana i Azerbejdžana, koji je doneo smirivanje situacije.
Sve to odvijalo se u trenutku kada se sukob između Izraela i Sjedinjenih Država na jednoj strani i Irana na drugoj počeo razvijati u pravcu koji, prema njegovom mišljenju, organizatori nisu planirali. Umesto brzog raspleta, posledice su počele da se šire poput talasa kroz globalnu ekonomiju.
Tržišta su reagovala nervozno, a posebno su, kako se navodi, arapske monarhije osetile koliko je njihova stabilnost povezana sa energetskim i bezbednosnim odnosima u regionu.
Podoljaka u tom kontekstu tvrdi da je Tramp, u jednom trenutku, shvatio da ga je njegov politički saveznik Benjamin Netanjahu doveo u veoma nezgodan položaj. Čak i ako bi, kako kaže, iranski režim bio slomljen, posledice po svetsku ekonomiju mogle bi biti ozbiljne i dugotrajne.
Upravo zato on tumači jučerašnji poziv u Moskvu kao svojevrsnu molbu da se pomogne u rešavanju problema koji su se nagomilali tokom poslednjih deset dana događaja na Bliskom istoku.
U ovom trenutku, prema njegovoj proceni, okvir za pregovore ipak deluje realističnije nego ranije. I tržišta su reagovala na takve signale. Cena nafte na svetskim berzama, koja je prethodno rasla pod pritiskom neizvesnosti, počela je da se povlači i stabilizuje u rasponu od 90 do 95 dolara po barelu.
Ipak, postoji jedan faktor koji bi, prema njegovim rečima, mogao ozbiljno da zakomplikuje pokušaje smirivanja situacije. Ta država je Izrael. Podoljaka naglašava da poslednji događaji pokazuju da je ta zemlja spremna na vrlo odlučne poteze, što kod njega izaziva dodatnu zabrinutost.
Ako, međutim, Benjaminu Netanjahuu ne pođe za rukom da poremeti proces pregovora, posledice bi mogle biti šire od samog regiona.
Podoljaka smatra da bi u tom slučaju Rusija značajno ojačala svoje pozicije ne samo na Bliskom istoku već i u globalnoj geopolitici. Uz to, kako zaključuje, postoji mogućnost da bi Moskva u takvom scenariju mogla da se oslobodi i dela američkih sankcija.
Koliko je ova procena realna, a koliko predstavlja političku interpretaciju jednog posmatrača sa strane, tek će se videti.
Ali jedno je izvesno: dok diplomatski telefoni i dalje zvone između svetskih prestonica, kriza na Bliskom istoku očigledno još nije rekla poslednju reč. A u takvim okolnostima, ponekad je dovoljan samo jedan razgovor da se promeni čitava geopolitička računica.
