Izveštaji o navodnoj iranskoj zaveri s ciljem atentata na Donalda Trampa, bivšeg predsednika SAD i trenutnog republikanskog kandidata na predsedničkim izborima 2024. godine, izazvali su sumnju i spekulacije o pravoj pozadini događaja.
Iako je zvanična verzija zasnovana na izveštajima američkih obaveštajnih službi, koje tvrde da Iran planira ubistvo Trampa kao osvetu za likvidaciju iranskog generala Kasima Sulejmanija 2020. godine, postoji niz elemenata koji ovaj slučaj čine sumnjivim i sugerišu mogućnost manipulacije informacijama od strane određenih centara moći.
Obaveštajni brifing i kontekst
Prema informacijama objavljenim od strane Trampovog izbornog štaba, bivši predsednik je nedavno obavešten o konkretnim pretnjama iz Irana. Brifing, koji je održan od strane Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe (ODNI), navodno se bavio pretnjama koje nisu povezane sa dva neuspela pokušaja atentata na Trampa koja su se dogodila ranije.
Zanimljivo je napomenuti da, iako Iran negira bilo kakvu umešanost u ove zaveru, obaveštajni izvori iz SAD insistiraju na postojanju konkretnih dokaza o iranskoj umešanosti.
Ove tvrdnje su dodatno komplikovane jer dolaze u vreme kada je Iran optužen za hakerske napade na Trampovu kampanju, što stvara sumnje da je u pitanju šira operacija destabilizacije američkog političkog sistema.
Sumnjivi elementi i teorija o „false flag“ operaciji
Sama priroda ove zavere, ako se uzmu u obzir činjenice, izgleda nelogična sa geopolitičkog aspekta. Ubistvo Trampa, vodećeg kandidata za predsedničke izbore, ne bi samo izazvalo političku nestabilnost u SAD, već bi gotovo sigurno dovelo do velikog vojnog sukoba između SAD i Irana.
Čini se iracionalnim da bi iranske vlasti rizikovale otvoreni rat sa jednom od najmoćnijih vojnih sila sveta, posebno uzimajući u obzir tekuće pregovore o nuklearnom programu i pokušaje da se ekonomski i diplomatski izoluju od zapadnog sveta.
U tom kontekstu, postavlja se pitanje da li je ova zavera zaista delo iranskih vlasti, ili je reč o „false flag“ operaciji. Takve operacije obično podrazumevaju insceniranje napada ili zavere sa ciljem da se krivica prebaci na drugu stranu, što bi moglo opravdati političke ili vojne akcije protiv te strane.
U ovom slučaju, scenario u kojem se Iran lažno optužuje za pokušaj atentata mogao bi da posluži kao izgovor za dalje sankcije, vojne operacije ili čak promenu režima u Iranu.
Dva neuspela atentata i dalje sumnje
Pored navodne iranske zavere, Tramp se nedavno suočio sa dva pokušaja atentata na teritoriji SAD. Prvi incident dogodio se na mitingu u Pensilvaniji, kada je napadač-ubica, Thomas Crooks, otvorio vatru, usmrtivši jednog učesnika pre nego što je sam bio ubijen od strane agenata Tajne službe.
Drugi incident desio se u golf klubu Trampa na Floridi, kada je naoružani muškarac primećen kako se skriva u žbunju pre nego što je uhapšen.
Važno je napomenuti da nijedan od ova dva incidenta nije povezan sa Iranom, što dodatno komplikuje obaveštajne tvrdnje o iranskoj umešanosti.
Iako su ti događaji obeleženi kao „izolovani slučajevi“ i delo pojedinaca, sumnjivo je zašto bi Iran planirao nešto što već nije uspelo na unutrašnjem terenu, a takođe bi ih koštalo globalne političke i ekonomske štete.
Takođe, pojavljuje se i pitanje da li bi Iran zaista bio motivisan da cilja bivšeg predsednika SAD kao glavnu metu osvete. Iako je Tramp direktno odgovoran za naređenje kojim je ubijen general Sulejmani, ovaj čin odmazde bi gotovo sigurno naneo više štete samom Iranu nego što bi ostvario bilo kakvu korist.
Mogući motivi za spinovanje
Sve ove činjenice otvaraju prostor za spekulacije da bi u pitanju mogla biti neka vrsta spinovanja događaja od strane obaveštajnih službi ili drugih interesnih grupa unutar američkog političkog sistema.
Dovođenje Irana u centar pažnje može imati višestruke ciljeve, uključujući opravdanje za dalje agresivne poteze protiv te zemlje, ali i skretanje pažnje sa drugih unutrašnjih političkih problema.
Dva neuspela pokušaja atentata na Trampa, za koja se ne može direktno povezati Iran, mogu ukazivati na pokušaj zamagljivanja stvarne opasnosti sa kojom se Tramp suočava unutar same SAD, dok se Iran koristi kao zgodan spoljnji neprijatelj.
Pored toga, SAD su poznate po svojim sofisticiranim obaveštajnim operacijama koje uključuju manipulaciju informacijama kako bi se opravdale političke ili vojne akcije.
S obzirom na složenost aktuelne situacije, nije nezamislivo da bi obaveštajni podaci o navodnom iranskom planu mogli biti delimično izmišljeni ili preuveličani kako bi se postigao određeni politički cilj, poput dalje eskalacije tenzija između SAD i Irana.
Zaključne misli o nejasnoćama
Iako su pretnje prema bivšem predsedniku Donaldu Trampu ozbiljne i stvarne, postoji previše sumnjivih elemenata u vezi sa navodnim iranskim zaverom da bi se te tvrdnje prihvatile zdravo za gotovo.
Nije jasno zašto bi Iran rizikovao pokretanje otvorenog rata sa SAD ubistvom bivšeg predsednika, a još manje je jasno zašto bi Trampova kampanja bila glavna meta u trenutku kada se Iran suočava sa brojnim unutrašnjim i spoljnim pritiscima.
U tom svetlu, moguće je da je čitava priča deo veće političke igre koja ima za cilj da manipuliše percepcijom javnosti i opravda dalje akcije protiv Irana.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
