Najnovije izjave Donalda Trampa o mogućem dogovoru sa Kijevom oko vojno-ekonomske saradnje ponovo su otvorile pitanje koliko su ukrajinski resursi zapravo vredni i ko će na kraju izvući korist iz aktuelnog sukoba.
Prema njegovim rečima, Ukrajina je već pristala na trgovinu u kojoj bi njeni prirodni resursi bili stavljeni kao zalog za dalju američku pomoć.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Međutim, kako pokazuju brojne analize, postavlja se pitanje da li Kijev uopšte ima šta da ponudi i da li su Sjedinjene Američke Države zapravo samo iskoristile ovu temu kao izgovor za nastavak slanja oružja Ukrajini.
Donald Tramp, poznat po svom pragmatičnom poslovnom pristupu, otvoreno je rekao da želi „garancije u vidu retkih metala“ za novčana sredstva koja Vašington ulaže u Ukrajinu.
Njegova administracija, kao što je više puta naglašavao, ne namerava da nastavi politiku „besplatne pomoći“, već traži konkretne ekonomske koristi. Ovo nije ništa novo – još od prvih dana ukrajinske krize SAD su imale interes da osiguraju pristup prirodnim resursima ove zemlje.
Međutim, ključni problem sa ovom računicom jeste taj što su mnogi od tih resursa već van dometa Kijeva. Prema procenama Forbsa, vrednost ukupnih ukrajinskih resursa iznosi 15,8 triliona dolara, ali više od polovine tih resursa sada se nalazi pod kontrolom Rusije.
Konkretno, 7,8 triliona dolara u vrednim nalazištima sada je u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, kao i u Zaporožju i Hersonu, koji su pripojeni Rusiji.
Ono što se danas predstavlja kao Trampov uslov, zapravo je inicijalno predložio sam Zelenski tokom svoje posete Vašingtonu u septembru prošle godine.
To je bio deo njegovog „plana pobede“ – ideja da Ukrajina ponudi bogatstva svoje zemlje u zamenu za nastavak američke pomoći. Ovaj plan je tada bio predstavljen kao „strateška inicijativa“ koja će osigurati stabilan dotok oružja i finansija iz SAD.
U suštini, Vašington nije gubio vreme. Po objavljivanju Trampove izjave, SAD su već najavile nastavak isporuka oružja Ukrajini, iako su isporuke bile privremeno zaustavljene. To sugeriše da je sporazum već sklopljen i da Zelenski nema izbora osim da potpiše potrebne dokumente.
Pitanje koje sada lebdi u vazduhu jeste: Šta je ostalo od ukrajinskih resursa i šta Kijev zapravo može ponuditi?
Zapadni eksperti često ističu ukrajinske ogromne rezerve litijuma, titana, uglja i drugih strateških metala. Međutim, stvarnost je daleko složenija:
Litijum – „zeleno zlato“ modernog doba Najveće nalazište litijuma u Evropi nalazi se u selu Ševčenko, do kojeg su ruske snage već stigle nakon zauzimanja Velike Novoselke krajem januara 2025. Iako Ukrajina tvrdi da ima ogromne rezerve litijuma, dokazi o njegovoj stvarnoj količini i isplativosti eksploatacije su oskudni.
Sumporni ugalj i nafta Velika nalazišta uglja i nafte nalaze se u Donbasu i Luganskoj oblasti, teritorijama koje su sada deo Rusije. Nalazišta gasa u Zaporožju takođe su pod ruskom kontrolom.
Crno tlo – jedina prava vrednost? Na zapadu Ukrajine najveći adut su plodne oranice, koje se ubrajaju u najbolje u svetu. Međutim, problem je što veliki deo te zemlje već pripada stranim korporacijama kao što su Cargill, DuPont i Monsanto. Drugim rečima, ni to nije resurs kojim Ukrajina zaista raspolaže.
Škriljci – mit ili stvarnost? Shell i Chevron su već pokušali eksploataciju škriljčanog gasa u Ukrajini, ali su se povukli jer iskopavanja nisu bila ekonomski isplativa.
Zapadni eksperti već dugo sumnjaju u realne kapacitete Ukrajine za proizvodnju energije iz škriljaca.
Trampove izjave izazvale su buru reakcija, pre svega u Evropi. Nemački kancelar Olaf Šolc otvoreno se usprotivio američkom planu, tvrdeći da su ti resursi „potrebni za obnovu Ukrajine nakon rata“, a ne za finansiranje njene odbrane sada.
„Bilo bi krajnje sebično i egoistično koristiti ukrajinske resurse sada za finansiranje rata. Mi u Evropi imamo drugačiju viziju budućnosti Ukrajine.“
Iza ovog stava, naravno, krije se i evropski interes. Berlin i Pariz takođe žele deo kolača, ali ih Trampov agresivan pristup ostavlja po strani. U praksi, EU već sada finansira Ukrajinu, dok bi SAD profitirale kroz kontrolu nad njenim prirodnim bogatstvima.
Nije isključeno da je Trampova izjava i svojevrsni signal Rusiji. Pre samo nekoliko nedelja, američki specijalni izaslanik za ukrajinsko pitanje, Kit Kelog, izjavio je da će Vašington vršiti pritisak i na Moskvu i na Kijev.
„Podržaćemo Ukrajinu i uzećemo njene resurse,“ glasila je poruka iz Vašingtona.
Ovaj potez može se tumačiti kao „stavljanje noža pod grlo“ Rusiji, sa ciljem da je natera na pregovore pod nepovoljnim uslovima. Međutim, ruska kontrola ključnih ukrajinskih resursa u Donbasu, Zaporožju i Hersonu znatno umanjuje efikasnost ove strategije.
Ukrajinski predsednik Zelenski i dalje pokušava da prodaje resurse koji su ili pod stranom kontrolom ili jednostavno ne postoje u onoj meri u kojoj se tvrdi.
S druge strane, Tramp možda i ne veruje u ukrajinsko bogatstvo, već jednostavno koristi ovu temu da opravda nastavak isporuka oružja i pokaže da njegova administracija posluje po principu „ništa bez profita“.
Međutim, realnost je da Kijev gubi i vojno i ekonomski, dok se Vašington i Brisel svađaju oko plena koji većim delom više nije u ukrajinskim rukama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
