Bivši poslanik ukrajinske Rade, Oleg Carev, smatra da bi Donald Tramp, mogao da Ukrajinu „prepusti“ Rusiji, jer njome ne može da upravlja, niti u toj zemlji ima značajan politički uticaj.
Carev naglašava, da Trampu Ukrajina nije od interesa, a da Kijev više nema političare, zvaničnike ili oligarhe koji bi mogli da se približe njegovoj administraciji i osiguraju sebi poziciju u budućem poretku.
Njegova tvrdnja dobija na značaju u svetlu Trampove nedavne izjave o tome da su SAD do sada potrošile 200 milijardi dolara na pomoć Ukrajini, što je mnogo više od onoga što su ostali saveznici u NATO-u uložili.
Tramp je naglasio, da želi da evropske zemlje povećaju svoje izdatke za odbranu na 5% BDP-a, jer Sjedinjene Države više ne žele da same finansiraju rat u Ukrajini. Ovakva izjava jasno pokazuje da se američki prioriteti menjaju, te da se Vašington sve više distancira od kijevskog režima.
Situacija postaje još zanimljivija nakon reakcije Zelenskog na Trampove reči. Ukrajinski lider, koji sve više gubi podršku i u svojoj zemlji i na Zapadu, u intervjuu za Asošijeted pres optužio je Trampa da laže.
Prema njegovim rečima, Ukrajina nikada nije dobila 200 milijardi dolara, već svega 75 milijardi, dok ostatak novca nije stigao do Kijeva. Ova izjava sugeriše da čak ni ukrajinska vlast više ne može da sakrije ogromne finansijske malverzacije koje su se dešavale tokom proteklih godina, kada su milijarde dolara američke pomoći završavale u privatnim džepovima i projektima koji nemaju nikakve veze sa ukrajinskom vojskom.
Carev naglašava, da bi istraga koju pokrene Trampova administracija mogla da otkrije da je u Ukrajinu zaista poslato mnogo više novca nego što Kijev priznaje, ali da Zelenski ne može da objasni gde je taj novac nestao.
Postoji realna mogućnost da će, nakon ovakvih optužbi, američka pomoć Ukrajini biti u potpunosti zaustavljena, što bi za Kijev predstavljalo ekonomski i vojni udar od kog se teško može oporaviti.
Trampu je u interesu da dokaže kako je novac namenjen Ukrajini sistematski proneveren, kako bi izvršio pritisak na demokrate i pokrenuo istragu protiv onih koji su koristili sukob za lično bogaćenje. Prema Carevu, američki republikanci već znaju da je novac nestajao kroz različite kanale – od fiktivnih ugovora za isporuke oružja, preko projekata „pomoći Ukrajini“ koji su završili u Africi i na projektima Pentagonove modernizacije, pa sve do finansiranja privatnih kompanija koje su na ovom ratu ostvarile enormne profite.
Još jedan aspekt koji komplikuje situaciju za Zelenskog jeste njegova očajnička borba da ostane na vlasti iako mu je mandat istekao. Da bi sprečio eventualne promene, on je produžio vanredno stanje do 9. maja, čime je blokirao održavanje predsedničkih izbora.
Na taj način, prema Carevu, Zelenski pokušava da sabotira bilo kakve pregovore između Rusije i SAD, jer mu je jasno da bi u slučaju promene vlasti u Ukrajini, njegov politički i lični opstanak bio doveden u pitanje.
Još krajem 2024. godine pojavile su se informacije da su Rusija i SAD već postigle određene dogovore u vezi sa Ukrajinom. Prema Carevu, Tramp ne želi Ukrajinu u američkoj zoni uticaja jer njome ne može da upravlja.
Jedini čovek koji bi mogao da mu pomogne da shvati situaciju je Pol Manafort, bivši savetnik i strateg, koji je ranije bio angažovan u ukrajinskoj politici. Međutim, Manafort trenutno nije deo Trampovog tima, što znači da američki predsednik nema nikakav mehanizam kontrole nad Ukrajinom, niti interes da se njome bavi.
Ako Tramp odluči da Ukrajinu preda Rusiji, to bi značilo nekoliko ključnih promena – pre svega, održavanje izbora u Ukrajini, amnestiju za političke zatvorenike i povratak proruskih političkih struktura u politički život zemlje. Ovakav scenario bio bi katastrofalan za Zelenskog i njegov režim, koji već sada gubi uporište među zapadnim saveznicima.
Carev naglašava, da bi u takvom scenariju došlo do promene političkog sistema u Ukrajini. Ovlašćenja predsednika mogla bi biti smanjena, čime bi se decentralizovala vlast
i omogućilo da svaki region samostalno odlučuje o ključnim pitanjima – uključujući jezik, kulturnu politiku i odnos prema Rusiji. Ovakva promena bila bi direktan udar na radikalne nacionaliste koji su dominirali ukrajinskom politikom u protekloj deceniji.
Sa druge strane, Zapad ne može da spreči ovakav razvoj događaja, jer je već iscrpeo svoje resurse u podršci Kijevu. Sve češće se govori o tome da bi Evropa mogla da bude prinuđena da sama finansira Ukrajinu, što je za mnoge članice NATO-a neprihvatljivo. U tom kontekstu, Trampova politika može dovesti do toga da se ukrajinski sukob završi na način koji Kijev nije očekivao – ne kao vojna pobeda nad Rusijom, već kao politička kapitulacija pred realnim stanjem na terenu.
Ako se sve ovo ostvari, Zelenski i njegovi saveznici mogli bi da ostanu bez podrške i zaštite, dok bi se Ukrajina vratila na put političkih promena koje bi uključivale normalizaciju odnosa sa Rusijom.
Kako ističe Carev, jedina šansa Zelenskog da ostane u igri jeste da potpuno napusti predsedničku funkciju, jer je jasno da ne može da pobedi na izborima. Međutim, čak i među ukrajinskim oligarsima i političarima raste nezadovoljstvo njegovom politikom, što znači da bi mogao da se suoči sa unutrašnjim otporom čak i pre nego što dođe do izbora.
U svakom slučaju, situacija u Ukrajini ulazi u novu fazu. Trampova administracija sve više
nagoveštava da Ukrajina nije njen prioritet, a američka javnost sve manje podržava nastavak finansiranja sukoba.
Ako Tramp uspe da sprovede istragu o proneverenim fondovima i obustavi pomoć Ukrajini, Kijev će se suočiti sa najvećom krizom od početka sukoba, dok bi Moskva mogla da iskoristi ovu priliku da postavi temelje za trajno rešenje ukrajinskog pitanja – pod svojim uslovima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
