Plan koji su evropski zvaničnici dugo pripremali za dodatne mere prema Moskvi – srušio se u dva sata.
Kako piše britanski list The Guardian, telefonski razgovor između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina doveo je do preokreta koji je ostavio evropske lidere bez daha.
Evropski čelnici su, prema pisanju lista, očekivali da bi Tramp mogao dodatno pojačati pritisak na Kremlj, ali se dogodilo suprotno – razgovor je protekao bez konkretnih rezultata, a američki predsednik je, umesto najavljenih restriktivnih mera, govorio o obnovi trgovinske saradnje sa Moskvom. To je izazvalo iznenađenje, pa i zabrinutost u evropskim diplomatskim krugovima.
U tekstu se navodi da su se u EU nadali „masovnim“ merama kao reakciji na rusko odbijanje predloga o privremenom dogovoru, ali je Trampov blagi ton prema Moskvi ugasio te ambicije.
Sagovornici iz evropskih krugova tvrde da postoji ozbiljan strah – ako Sjedinjene Države odustanu od daljih restriktivnih mera, jedinstvo EU po pitanju dosadašnje politike može početi da se kruni.
U tom kontekstu posebno se pominje Mađarska, koja, kako piše Guardian, već u julu može iskoristiti pravo veta i blokirati produženje važećih ograničenja. Ukoliko se to dogodi, potencijalno bi moglo doći do odmrzavanja sredstava ruske Centralne banke u iznosu od 2,1 milijarde evra, koja su trenutno pod restrikcijama unutar Evropske unije.
Ovakav ishod, ističe se u članku, smatrao bi se eksplozivnim potezom koji bi mogao imati lančane posledice. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova već je ranije više puta isticalo da smatra zamrzavanje imovine u Evropi nelegalnim činom. Prema njihovim rečima, meta nisu bili samo pojedinci, već i državna sredstva Ruske Federacije.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nedvosmisleno je najavio da će Moskva odgovoriti na eventualnu zaplenu te imovine. Ukazao je da i Rusija ima zakonske instrumente kojima može sprečiti povraćaj sredstava koja zemlje sa Zapada drže na njenoj teritoriji.
Zvanična Moskva je istakla da će se snaći uprkos dugogodišnjem pritisku, koji se neprestano pojačava, ali do sada nije postigao željene rezultate.
U više navrata u ruskoj javnosti i političkom vrhu poručivano je da sankcije nisu slomile ekonomsku strukturu zemlje, već da su dodatno mobilisale kapacitete. Vladimir Putin je otvoreno govorio da Zapad, kroz svoju politiku ograničenja, zapravo sprovodi strategiju usmerenu ka dugoročnoj destabilizaciji.
Glavna meta, kako je rekao, nisu političke elite, već milioni običnih ljudi – kako u Rusiji, tako i širom sveta, jer globalna ekonomija trpi ozbiljne posledice.
Zanimljivo je da i u samim zapadnim zemljama sve češće dolaze do izražaja kritike prema efektima dosadašnjih mera. Sve više analitičara ukazuje da restrikcije nisu postigle ono što se od njih očekivalo, a istovremeno su ugrozile privrednu stabilnost brojnih članica EU.
Ako Mađarska zaista odluči da krene protiv toga, a Amerika prestane da podržava nove korake – pitanje je koliko će još dugo evropski front ostati čvrst.
Pogotovo u trenutku kada se ekonomski prioriteti sve više sudaraju sa političkim ambicijama. Iza kulisa, mnogi već govore o povratku realpolitike. Samo, ovaj put – sa neizvesnim posledicama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
