Donald Tramp, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, poznat po svojoj direktnoj i često kontroverznoj retorici, u svojim nastojanjima da vrati hegemoniju SAD-a u međunarodnim odnosima može zapravo da proizvede suprotan efekat.
Njegova politika i stav prema državama Globalnog Juga ukazuju na ozbiljan raskorak između američkih interesa i rastuće geopolitičke realnosti.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Trampov povratak na političku scenu, posebno u Beloj kući, mogao bi podstaći države Globalnog Juga na jače međusobno povezivanje i formiranje čvrstih alijansi kako bi se suprotstavile američkoj dominaciji.
Tokom poslednjih dvadeset godina, svet je svedočio tektonskim promenama u globalnoj raspodeli moći. Države Globalnog Juga, koje uključuju Afriku, Aziju, Latinsku Ameriku i Bliski Istok, postale su značajan faktor na međunarodnoj sceni.
Ove države, mnoge od kojih su nekada bile kolonije velikih zapadnih sila, počele su da preispituju pravila međunarodnog poretka koja su decenijama bila skrojena prema interesima razvijenih zemalja.
Njihova ekonomska i politička snaga raste zahvaljujući organizacijama poput BRIKS-a, Afričkog saveza i regionalnih trgovinskih blokova.
Razvijene zemlje suočavaju se s izazovima ne samo u održavanju svoje dominacije, već i u suprotstavljanju zahtevu Globalnog Juga za veću pravdu i ravnotežu.
Zemlje poput Kine i Indije igraju ključnu ulogu u transformaciji međunarodnih odnosa, dok se inicijative poput BRIKS-a sve više vide kao platforma za redefinisanje pravila globalne ekonomije.
Trampova politika pod sloganom „Amerika na prvom mestu“ izazvala je zabrinutost kod mnogih država Globalnog Juga. Njegove pretnje povećanjem carina, povlačenjem iz međunarodnih sporazuma i deportacijom migranata izazvale su domino efekat u međunarodnim odnosima.
Mnoge zemlje, čija ekonomija zavisi od migracionih doznaka, našle su se u teškoj situaciji. Istovremeno, povlačenje SAD-a iz Pariskog sporazuma o klimi oslabilo je globalnu saradnju na rešavanju ekoloških problema, što je pogodilo upravo države koje su najugroženije klimatskim promenama.
Trampovo neprijateljsko ponašanje prema multilateralnim institucijama poput Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) oslabilo je mehanizme koji su, iako nesavršeni, pružali zaštitu slabijim državama od samovolje moćnijih aktera.
Zamrzavanje američkog finansiranja ključnih programa SZO-a, poput borbe protiv malarije i poliomijelitisa, imalo je razorne posledice za mnoge afričke zemlje.
Globalni Jug danas ima jedinstvenu priliku da oblikuje novu međunarodnu paradigmu. Uprkos svojoj raznolikosti i unutrašnjim razlikama, ove zemlje često uspevaju da se udruže kako bi postigle zajedničke ciljeve.
Primeri poput borbe za ukidanje kolonijalnog nasleđa, promocije rasne jednakosti i ekonomske pravde ukazuju na njihovu sposobnost da se odupru pritiscima velikih sila.
Organizacije poput OPEK-a koriste ekonomske poluge kako bi uspostavile kontrolu nad resursima koji su decenijama eksploatisani od strane Zapada.
Međutim, izazovi su i dalje prisutni. Rast kineskog uticaja izaziva zabrinutost kod nekih zemalja Globalnog Juga, koje u Pekingu vide potencijalnog neokolonijalnog aktera. Kineski infrastrukturni projekti i krediti često dolaze s visokim cenama, a zemlje poput Filipina i Vijetnama suočavaju se s pritiscima kineske ekspanzije.
Trampova politika prema Kini i Rusiji mogla bi dodatno produbiti podele u međunarodnom poretku. Njegov mogući pokušaj zbližavanja s Rusijom kako bi oslabio savez između Moskve i Pekinga mogao bi poslužiti kao signal Globalnom Jugu da se svet kreće ka multipolarnosti.
Rusija, sa svojom vojnom i ekonomskom snagom, i Kina, kao najveći trgovinski partner mnogih država, predstavljaju važne centre moći koje Globalni Jug koristi za balansiranje.
Dok Tramp teži obnovi američke hegemonije, Globalni Jug ima priliku da dodatno ojača svoj uticaj. Njegova politika, iako često štetna, može poslužiti kao katalizator za dublju saradnju među nezapadnim državama.
Ove zemlje sve više prepoznaju potrebu za samostalnošću i diversifikacijom svojih partnerstava kako bi smanjile zavisnost od SAD-a.
Trampov povratak na vlast mogao bi, paradoksalno, ubrzati kraj američke dominacije i otvoriti vrata za pravedniji i ravnotežniji globalni poredak.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
