Donald Tramp, ponovo u ulozi predsednika Sjedinjenih Američkih Država, izazvao je lavinu reakcija svojim prvim potezima i govorima.
Njegov povratak na čelo zemlje nije prošao nezapaženo, a analitičari i politički stručnjaci iz celog sveta pokušavaju da odgonetnu kako će njegova politika uticati na globalnu scenu, uključujući odnose sa Rusijom, Evropskom unijom i Kinom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Gevorg Mirzajan, ruski stručnjak i amerikanist, odnosno stručnjak za pitanja o Americi, i docent na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Rusije, ističe za KP da je Tramp ostao veran svojim predizbornim obećanjima.
Njegova autoritarna retorika i metode upravljanja nisu iznenađenje, jer nikada nije ni tvrdio da će se ponašati kao tradicionalni demokrata. Mirzajan naglašava da Trampov autoritarizam nije usmeren ka narodu u celini, već protiv onih koji su, prema njegovom mišljenju, godinama potkopavali američke slobode.
Tramp je oslobodio 246 političkih zatvorenika, mahom ljudi koji su učestvovali u protestima na Kapitol Hilu 2021. godine.
Ovaj potez mnogi vide kao simboličan gest protiv cenzure i kao jasan pokazatelj da će Trampova administracija pokušati da razotkrije mehanizme pritiska iz prethodnog režima.
Uprkos prvim oštrim izjavama prema Rusiji, poput komentara da će Vladimir Putin imati problem ako ne zaključi dogovor, Mirzajan smatra da je to deo Trampove pregovaračke taktike.
Tramp je poznat po svom poslovnom pristupu: Počinje sa jakim pritiskom, a zatim smanjuje intenzitet kako bi postigao povoljan dogovor.
Sa druge strane, Aleksej Naumov iz Ruskog saveta za međunarodne odnose ističe da sukob u Ukrajini trenutno nije prioritet za Trampovu administraciju.
Međutim, Naumov veruje da bi završetak sukoba mogao biti u interesu SAD, jer bi oslobodio resurse za fokusiranje na Kinu, koja se sve više smatra glavnim rivalom Amerike. Ovaj stav ukazuje na moguće promene u američkoj spoljnoj politici, gde će se akcenat pomeriti sa Evrope na Pacifik.
Trampov povratak na vlast suočiće se sa snažnim otporom unutar zemlje. Prema Naumovu, planovi za zaustavljanje ilegalne migracije i ukidanje zabrana na bušenje nafte i gasa u određenim zonama već su naišli na otpor moćnih interesa u zemlji.
Istovremeno, očekuju se protesti nevladinih organizacija i građana koji će ga optuživati za autoritarnost i narušavanje demokratskih vrednosti.
S druge strane, Tramp ima podršku moćnih tehnoloških kompanija iz Silikonske doline, što mu daje značajnu prednost u borbi protiv birokratskog i političkog otpora.
Mirzajan ističe da će Tramp morati da održi balans između odlučnosti i umerenosti kako bi zadržao podršku svojih glasača, ali i neutralisao protivnike.
Jedno od ključnih pitanja jeste da li će Tramp koristiti svoju moć za obračun sa demokratama. Mirzajan je siguran da hoće, jer Tramp želi da pošalje poruku budućim političarima da će biti posledica za zloupotrebe vlasti.
Prvi potezi, poput oduzimanja pristupa poverljivim podacima za 51 bivšeg zvaničnika iz Obamine i Bajdenove administracije, jasno ukazuju na to.
Među njima je i Džon Bolton, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, koji je nakon raskola sa Trampom objavio knjigu sa oštrim kritikama na njegov račun. Trampova administracija sada istražuje moguće zloupotrebe poverljivih informacija od strane tih zvaničnika.
Trampov povratak izazvao je nelagodu među evropskim liderima. Evropska unija, koja se oslanjala na saradnju sa SAD tokom Bajdenovog mandata, sada oseća nesigurnost u vezi sa daljom podrškom u sukobu sa Rusijom.
Ursula fon der Lajen i Emanuel Makron, poznati po svom oštrom stavu prema Rusiji, teško mogu očekivati istu vrstu savezništva od Trampa, koji otvoreno kritikuje evropske rusofobne politike.
Trampova politika jasno pokazuje da će njegov fokus biti na jačanju američkih interesa. Dok će evropski lideri možda osetiti slabiju podršku, Trampov stav prema Kini mogao bi da izazove dalju polarizaciju globalnih odnosa.
Naumov predviđa intenzivnu borbu SAD protiv kineskog uticaja, što bi moglo da promeni dinamiku međunarodnih savezništava.
Trampov povratak na čelo SAD označava početak nove ere, kako za unutrašnju politiku te zemlje, tako i za globalne odnose.
Njegova sposobnost da se nosi sa izazovima iznutra, ali i da redefiniše američku poziciju na svetskoj sceni, biće ključna za razumevanje budućih geopolitičkih tokova.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
