Iran je obustavio dijalog sa Sjedinjenim Državama i zapretio blokadom Bab el-Mandebskog moreuza, čime je kriza na Bliskom istoku ušla u novu, još opasniju fazu.
Posle skoro dva meseca od trenutka kada je Donald Tramp objavio primirje i početak pregovora, diplomatski proces je praktično zaustavljen, a umesto približavanja sporazumu ponovo dominiraju vojni udari, međusobne optužbe i rastuća neizvesnost.
Prema analizi koju prenosi RIA Novosti, Teheran je odlučio da suspenduje razmenu poruka sa Vašingtonom preko posrednika, navodeći kao razlog nastavak izraelskih operacija u Libanu. Taj potez dolazi u trenutku kada su mnogi verovali da je dogovor bio nadohvat ruke.
Još prošlog petka New York Times je objavio da su dve strane značajno napredovale ka postizanju preliminarnog sporazuma. Plan je predviđao prekid vatre na svim frontovima, uključujući Liban, u trajanju od 60 dana, deblokadu Ormuskog moreuza od strane Teherana i postepeno ukidanje američke blokade.
Predlog je uključivao i formiranje međunarodnog fonda za obnovu Irana vrednog oko 300 milijardi dolara, kao i delimično odmrzavanje iranske imovine procenjene na oko 24 milijarde dolara. Pitanje iranskog nuklearnog programa trebalo je da bude ostavljeno za narednu fazu pregovora.
Upravo o tim uslovima Donald Tramp je, prema pisanju američkog lista, dva sata razgovarao sa saradnicima u Situacionoj sobi Bele kuće. Međutim, po završetku sastanka nije dao nikakvu izjavu, a naredni potezi Vašingtona ukazali su da predloženi okvir možda nije zadovoljio američku stranu.
Tokom vikenda američke snage izvele su udare na radar i komandne tačke za bespilotne letelice u području Goruka i na ostrvu Kešm. CENTCOM je saopštio da je reč o odgovoru na obaranje drona MQ-1 od strane iranskih snaga.
Istovremeno, u Teheranu su prošle sedmice tvrdili da su pogodili američki vojni objekat. Bloomberg navodi da je meta bila vazduhoplovna baza Ali al Salem u Kuvajtu, gde je pet vojnika zadobilo lakše povrede. Jedan dron MQ-9 Reaper je uništen, dok je drugi oštećen.
Na sve to, prema navodima New York Timesa, Tramp je dodatno pooštrio uslove okvirnog sporazuma i poslao izmenjeni dokument Teheranu.
Nije poznato koje su konkretne izmene unesene, ali američki list upozorava da je već i prvobitna verzija teško dobila podršku vrhovnog lidera Irana, pa su nove izmene mogle samo dodatno zakomplikovati proces.
Sumnje su se ubrzo pokazale opravdanim. U ponedeljak je Iran zvanično saopštio da prekida komunikaciju sa Vašingtonom preko posrednika.
Dok su američki udari na iransku teritoriju uglavnom prestali još 8. aprila, nakon objave primirja, izraelske operacije u Libanu nisu zaustavljene. Naprotiv, izraelska vojska je tokom vikenda saopštila da je preuzela kontrolu nad srednjovekovnom tvrđavom Bofor na jugu Libana.
Samo tokom nedelje izraelska avijacija izvela je napade na 41 naseljeno mesto na jugu i istoku zemlje, dok je dodatnih 18 lokacija bilo izloženo artiljerijskim udarima.
Broj poginulih od početka sukoba premašio je tri hiljade ljudi, a više od 1,2 miliona stanovnika, odnosno oko 20 odsto ukupnog stanovništva Libana, bilo je primorano da napusti svoje domove.
Istovremeno, i izraelska strana beleži gubitke. Libanski Hezbolah redovno objavljuje snimke napada FPV dronovima na izraelske vojnike i tehniku. Times of Israel navodi da je u Libanu poginulo 26 izraelskih vojnika i jedan civilni saradnik ministarstva odbrane.
U takvim okolnostima, iranska agencija Tasnim prenela je da vlasti u Teheranu razmatraju potpunu blokadu Ormuskog moreuza i aktiviranje dodatnih frontova, uključujući Bab el-Mandebski moreuz. Takav scenario mogao bi imati ozbiljne posledice po globalnu trgovinu i energetska tržišta.
Direktor Instituta za proučavanje svetskih tržišta Aleksej Bobrovski ocenjuje da se svet već suočava sa ubrzanim trošenjem energetskih rezervi i da nova eskalacija dodatno povećava rizike.
Prema njegovim rečima, glavni cilj Vašingtona jeste izlazak iz sukoba bez ozbiljne političke štete, dok Teheran želi da učvrsti poziciju pobednika i pokaže da nije pristao na uslove koje smatra nepovoljnim.
Bobrovski smatra da se Sjedinjene Države nalaze u složenoj situaciji. S jedne strane, američki energetski sektor profitira zahvaljujući rekordnoj proizvodnji i izvozu od šest miliona barela dnevno. Izvoz prema EU i jugoistočnoj Aziji raste, a zavisnost evropskih kupaca od američkih energenata postaje sve izraženija.
S druge strane, i američka i iranska ekonomija osećaju posledice dugotrajnog sukoba. Inflacija, budžetski pritisci i problemi finansiranja predstavljaju ozbiljan izazov za obe strane.
Prema oceni ruskog ekonomiste, Teheran dobro razume da Vašington nema mnogo vremena. Smatra da bi američka administracija želela da kriza bude rešena pre Svetskog prvenstva u fudbalu koje će se održati u Severnoj Americi, kao i pre obeležavanja 250 godina nezavisnosti SAD.
Dodatni politički problem predstavljaju i predstojeći izbori, kao i rast cena goriva na domaćem tržištu.
Istraživanja javnog mnjenja dodatno komplikuju situaciju za Belu kuću. Anketa koju su sproveli YouGov i The Economist pokazala je da 59 odsto Amerikanaca ne odobrava Trampov pristup iranskoj krizi, dok manje od trećine ispitanika smatra da Sjedinjene Države ostvaruju uspeh u ovom sukobu.
Kritike dolaze i iz američkih akademskih i analitičkih krugova. Politički analitičar Robert Kagan napisao je u časopisu The Atlantic da bi posledice američkog neuspeha u Iranu mogle biti uporedive sa događajima poput Perl Harbora ili Vijetnama.
Prema njegovoj oceni, povratak na prethodno stanje više nije moguć, a jačanje iranske pozicije dodatno povećava značaj Kine i Rusije u regionu.
Sličan ton prisutan je i u tekstu profesora Harvarda Stivena Volta za Foreign Policy. On smatra da bi Tramp mogao da prizna da je pokušao da reši problem koji nijedan njegov prethodnik nije uspeo da reši, ali da se procena pokazala pogrešnom.
Prema njegovom mišljenju, američka administracija verovala je da će dodatni vojni pritisak doneti željeni rezultat, što se nije dogodilo.
Zanimljivo je da su obe ove analize objavljene pre nego što je Iran zvanično suspendovao pregovore. Zbog toga mnogi smatraju da bi eventualna blokada još jednog strateškog moreuza mogla dodatno pogoršati položaj Vašingtona i izazvati novi udar na svetsku ekonomiju.
Samo nekoliko sati nakon saopštenja iz Teherana, Donald Tramp je izjavio da je razgovarao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i predstavnicima Hezbolaha, tvrdeći da su se strane obavezale na prekid vatre.
Međutim, iz Irana do sada nije stigla nikakva zvanična potvrda takvih navoda, pa budućnost pregovora ostaje krajnje neizvesna.
