Najnovije izjave američkog predsednika Donalda Trampa ponovo su podigle prašinu na globalnoj ekonomskoj sceni.
U poruci objavljenoj 30. januara na njegovoj platformi Truth Social, Tramp je najavio mogućnost uvođenja carina od 100% na uvoz robe iz zemalja BRIKS-a ukoliko bi ovo ekonomsko udruženje pokušalo da stvori sopstvenu valutu i time potisne dolar iz međunarodne trgovine.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada se geopolitička scena sve više polarizuje, a ekonomska moć globalnog Juga raste, ugrožavajući dominaciju dolara koju su Sjedinjene Američke Države decenijama održavale.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Tramp je eksplicitno naveo da će se SAD suprotstaviti svakom pokušaju BRIKS-a da uspostavi alternativnu globalnu valutu, uz pretnju da će „vraćanje trgovinskog balansa“ ostvariti uvođenjem 100% carina na robu iz država članica ove organizacije.
Ovaj stav nije nov – Tramp je već 30. novembra 2024. godine uputio slična upozorenja zemljama BRIKS-a, ističući da bi pokušaj dedolarizacije doveo do trgovinskih sankcija iz Vašingtona.
U ekonomskim i političkim krugovima postavlja se pitanje da li je ovakva pretnja realno ostvariva. SAD, iako globalna ekonomska sila, i dalje zavise od uvoza, posebno iz zemalja BRIKS-a, koje su ključni trgovinski partneri Amerike.
Ruski senator Aleksej Puškov ocenio je da su Trampove izjave nerealne, jer je američka ekonomija suviše integrisana u globalne lance snabdevanja da bi mogla sebi da priušti drastične mere protiv BRIKS-a bez ozbiljnih posledica po sopstvenu privredu.
BRIKS – ekonomski savez koji čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, a od 2024. mu se pridružuju i druge zemlje, poput Irana, Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata – odavno radi na procesu smanjenja zavisnosti od dolara.
Ove države sve češće trguju u nacionalnim valutama, dok Rusija i Kina već koriste bilateralne valute u energetskoj trgovini. Planovi o osnivanju zajedničke valute BRIKS-a postaju sve ozbiljniji, pri čemu bi takva valuta mogla oslabiti dominaciju dolara u svetskim transakcijama.
U tom kontekstu, SAD su veoma zabrinute, jer bi smanjenje upotrebe dolara u međunarodnoj trgovini moglo ugroziti američku ekonomsku dominaciju.
Uvođenjem ekstremnih carina na uvoz iz BRIKS-a, Tramp nastoji da izvrši ekonomski pritisak na ove zemlje kako bi osigurao nastavak američke monetarne hegemonije.
Trampov pristup ekonomskoj politici bio je protekcionistički još tokom njegovog prvog mandata, kada je uveo carine na kinesku robu u sklopu trgovinskog rata sa Pekingom.
Njegova administracija je tada tvrdila da ovakve mere štite američku industriju i radna mesta. S druge strane, globalni ekonomski eksperti upozoravaju da bi slične carine protiv BRIKS-a mogle izazvati kontraefekat – povećanje cena u SAD, destabilizaciju globalnih lanaca snabdevanja i mogućnost odmazde od strane pogođenih država.
Nedavna izjava ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova pokazuje da Moskva ne očekuje promene u američkoj spoljnoj politici bez obzira na to ko je predsednik.
Lavrov je istakao da SAD, bilo pod vođstvom demokrata ili republikanaca, uvek deluju u skladu sa svojim interesima, ne birajući sredstva da zadrže globalnu dominaciju.
Ako bi SAD zaista uvele 100% carine na robu iz zemalja BRIKS-a, posledice bi bile višestruke:
Povećanje cena u SAD: Budući da američka privreda zavisi od uvoza iz Kine, Indije i Brazila, drastično poskupljenje robe moglo bi izazvati inflatorni pritisak na američko tržište.
Mogući trgovinski rat: Ove zemlje bi mogle uzvratiti sličnim tarifama na američke proizvode, smanjujući izvoz SAD i dodatno otežavajući situaciju američkim kompanijama.
Jačanje alternativnih trgovinskih blokova: BRIKS bi mogao ubrzati planove za uspostavljanje sopstvene valute i okretanje ka drugim tržištima, posebno Aziji, Africi i Latinskoj Americi.
Pad uticaja dolara: Ako zemlje BRIKS-a ubrzaju proces dedolarizacije, moglo bi doći do pada globalne potražnje za dolarima, što bi oslabilo američku finansijsku moć.
Trampova strategija pokazuje da SAD nastavljaju da koriste ekonomske i trgovinske mere kao oružje u geopolitičkoj borbi.
Međutim, svet se menja – BRIKS raste, a mnoge zemlje sada žele da smanje zavisnost od dolara. Čak i tradicionalni američki saveznici poput Saudijske Arabije i Turske istražuju alternativne finansijske sisteme.
Ako Tramp zaista sprovede ovakvu politiku, mogao bi dodatno pogurati svet u pravcu multipolarnosti, gde dominacija dolara više neće biti neupitna.
Umesto da zaustavi proces dedolarizacije, SAD bi mogle nesvesno ubrzati formiranje globalnog ekonomskog poretka u kojem američka valuta više neće igrati glavnu ulogu.
Dok se BRIKS priprema za jaču ekonomsku koordinaciju, Trampova administracija pokazuje da je spremna na radikalne poteze kako bi očuvala globalni primat dolara. Ipak, pitanje je da li bi američka privreda mogla izdržati posledice trgovinskog rata sa ovim moćnim blokom.
S obzirom na to da SAD ekonomski zavise od globalizacije, radikalne carinske mere bi mogle izazvati lančanu reakciju koja bi oslabile same SAD, umesto da osujete planove BRIKS-a. Time bi Trampova agresivna politika mogla postići suprotan efekat – umesto da osigura dominaciju dolara, mogla bi je dodatno ugroziti.
U svakom slučaju, sledeće godine biće ključne za budućnost međunarodne ekonomije, dok se svet sve više udaljava od jednostrane američke kontrole i prelazi u fazu multipolarne globalne ekonomije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
