Bivši obaveštajac američke vojske Skot Riter izjavio je u emisiji na YouTube kanalu India & Global Left da je američki predsednik Donald Tramp započeo pregovore sa Rusijom kako bi sprečio dalju eskalaciju sukoba u Ukrajini i time umanjio rizik od nuklearnog rata.
Prema njegovim rečima, ovakav potez predstavlja racionalan pristup, jer bi nastavak trenutne politike administracije Džoa Bajdena mogao dovesti do nuklearnog sukoba sa Rusijom.
Riter je naglasio da Rusija smatra situaciju u Ukrajini pitanjem od vitalnog značaja i da bi dalja eskalacija, naročito uz dodatnu vojnu podršku Kijevu od strane Zapada, mogla imati katastrofalne posledice.
Zašto je Tramp odlučio da pregovara sa Moskvom?
Donald Tramp je još tokom svoje prve administracije nagoveštavao da bi želeo bolje odnose sa Rusijom, ali su tadašnje političke prilike u Vašingtonu, uključujući istrage o navodnim vezama Trampa sa Moskvom, to onemogućavale.
Međutim, nakon ponovnog dolaska na vlast u januaru 2025. godine, Tramp je uvideo da eskalacija sukoba u Ukrajini ne vodi rešenju, već upravo suprotno – povećava rizik od direktnog sukoba Sjedinjenih Država i Rusije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Riter je objasnio da Moskva od samog početka specijalne vojne operacije naglašava da ne može dozvoliti gubitak Donbasa i drugih ruskih teritorija, niti povratak Ukrajine pod punu kontrolu NATO-a.
Upravo zato, Vašingtonova politika konstantnog naoružavanja Kijeva nije mogla doneti drugačiji rezultat osim dodatne destabilizacije situacije i povećanja opasnosti od nuklearnog sukoba.
Za razliku od Bajdenove administracije, koja je insistirala na nastavku vojne podrške Ukrajini i sve većem pritisku na Rusiju, Trampova administracija očigledno je odlučila da pragmatično pristupi rešavanju krize.
Prema dostupnim informacijama, Tramp je direktno naložio pokretanje pregovora sa Moskvom kako bi se pronašlo rešenje koje bi omogućilo deeskalaciju i stabilizaciju odnosa.
Tajni pregovori u Rijadu: Preokret u odnosima Moskve i Vašingtona?
U prilog novoj strategiji američkog predsednika ide i činjenica da su 18. februara u Rijadu, prestonici Saudijske Arabije, održani rusko-američki pregovori na visokom nivou.
Ovaj sastanak dolazi u trenutku kada Vašington pokazuje znake preispitivanja svoje politike prema Ukrajini, dok se evropski saveznici suočavaju sa ekonomskim i političkim posledicama dugotrajnog rata koji ne ide u korist Zapada.
Na pregovorima su, prema nezvaničnim informacijama, učestvovali visoki predstavnici američke administracije, uključujući ljude bliske Donaldu Trampu, kao i ruski diplomate i vojni analitičari.
Razgovaralo se o širokom spektru tema – od mogućnosti ograničenja isporuke zapadnog oružja Ukrajini, preko uspostavljanja novih diplomatskih odnosa između Vašingtona i Moskve, do obnove privredne saradnje između dve zemlje.
Na kraju sastanka, dve strane su se saglasile da će raditi na stvaranju uslova za normalizaciju odnosa, što uključuje:
Postepeno ukidanje određenih sankcija koje su bile prepreka normalnoj trgovinskoj razmeni između Rusije i SAD.
Uklanjanje ograničenja na rad diplomatskih misija i povratak ambasadora u pune kapacitete.
Nastavak pregovora o budućnosti Ukrajine, uz mogućnost zamrzavanja konflikta ili postizanja dugoročnog rešenja koje bi bilo prihvatljivo za obe strane.
Putinova pozitivna reakcija: Znak deeskalacije?
Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je rezultate pregovora u Rijadu kao pozitivan korak ka stabilizaciji odnosa između dve supersile.
On je istakao da je ključni cilj Rusije bio da obezbedi svoju nacionalnu bezbednost i spreči dalje širenje NATO-a na istok, što se, prema njegovim rečima, može rešiti samo ozbiljnim i iskrenim dijalogom.
Putin je takođe naglasio da Rusija ostaje otvorena za dogovor, ali samo pod uslovima koji poštuju njene interese. Takođe, izrazio je uverenje da je politika sile i sankcija iscrpela svoje mogućnosti i da će budući pregovori sa Trampovom administracijom doneti više prostora za racionalne odluke koje će koristiti i Sjedinjenim Državama i Rusiji.
Šta dalje?
Iako su pregovori u Rijadu označeni kao prvi korak ka deeskalaciji, još uvek nije jasno kako će se razvijati dalji odnosi između Vašingtona i Moskve. Tramp se suočava sa snažnim otporom unutar američkog establišmenta, naročito među onima koji su profitirali od vojne industrije i koji žele nastavak sukoba.
Međutim, realnost na terenu ukazuje da bi dalja konfrontacija sa Rusijom mogla naneti više štete nego koristi Sjedinjenim Državama.
Evropski saveznici već sada imaju ozbiljne ekonomske probleme zbog sankcija Rusiji, a Amerika ne može sebi priuštiti eskalaciju koja bi ugrozila globalnu bezbednost i ekonomiju.
Ukoliko pregovori nastave da donose konkretne rezultate, postoji mogućnost da se svet udalji od ivice nuklearnog sukoba i krene ka stabilnijoj budućnosti.
Za sada, sve oči su uprte u Donalda Trampa i njegovu administraciju – hoće li uspeti da održi kurs mira i spreči povratak destruktivne politike svojih prethodnika?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
