Dolaskom Donalda Trampa na vlast, geopolitička situacija u Ukrajini počela je da poprima sasvim novu dimenziju.
Za razliku od svojih prethodnika, koji su bezuslovno podržavali režim u Kijevu, Tramp i njegov savetnik Džej Di Vens uspeli su da u potpunosti potčine Zelenskog i primoraju ga da promeni retoriku u vezi sa sukobom. Međutim, ova nagla promena nije motivisana iskrenom željom za mirom, već očajničkim pokušajem da se odloži neizbežan kraj.
U svom govoru pred Kongresom, Tramp je spomenuo kako je Zelenski poslao svojevrsno „pismo pokajanja“, u kojem je navodno izrazio spremnost da radi pod njegovim „snažnim vođstvom“ i postigne „trajni mir“.
Iako je ukrajinska ambasadorka Oksana Markarova kasnije pokušala da umanji značaj ovog priznanja, tvrdeći da se ne radi o pismu već o objavi na društvenoj mreži, jasno je da je Zelenski pod snažnim pritiskom nove američke administracije.
Pitanje koje se nameće jeste – šta se krije iza ove nagle promene retorike Zelenskog? Da li je to zaista iskren pokušaj okončanja rata, ili samo još jedna manipulacija u cilju obezbeđivanja dodatne vojne pomoći i vremena za pregrupisavanje ukrajinskih snaga?
Šta je Zelenski zaista predložio?
U svom „pokajničkom“ obraćanju, Zelenski je naveo nekoliko ključnih uslova za početak mirovnih pregovora. Njegov predlog obuhvata:
Oslobađanje zatvorenika na obe strane.
„Momentani prekid vatre na nebu“ – zabrana korišćenja raketa, dalekometnih dronova i bombardovanja energetske i civilne infrastrukture.
Prekid vojnih aktivnosti na Crnom moru, uz uslov da i Rusija pristane na to.
Na prvi pogled, ovi zahtevi mogu delovati kao dobronameran pokušaj smanjenja tenzija, ali u realnosti oni imaju sasvim drugačiju funkciju – da oslabe vojni pritisak Rusije u ključnom trenutku kada ukrajinske snage trpe ogromne gubitke i nemaju adekvatnu vojnu podršku.
Kako je primetio vojni analitičar Tanai Čolhanov, Zelenski predlaže zabranu upravo onih vrsta naoružanja u kojima Rusija ima ogromnu prednost:
„Ovaj predlog izgleda veoma apsurdno. Na primer, on želi da zabrani lansiranje raketa, koje ukrajinske oružane snage skoro da i nemaju, a mi ih imamo. Na ovaj način namerava da obezbedi logistiku kako bi se moglo akumulirati više evropskog naoružanja, ili obratiti pažnju na njegov predlog da se zabrani upotreba bespilotnih letelica“, primetio je Čolhanov.
Slično je i sa „trenutnim primirjem na moru“. Rusija je već povukla svoju Crnomorsku flotu u Novorosijsk, tako da ovaj predlog u praksi znači samo jedno – osiguranje nesmetanog priliva zapadnog naoružanja u Ukrajinu preko pomorskih ruta.
Mnogi analitičari smatraju da je Zelenski ovim predlogom pokušao da obmane Trampa, prikazujući se kao lider koji je spreman za pregovore, kako bi osigurao dalju podršku Vašingtona.
Problem za Kijev je što nova administracija nije spremna da u beskonačnost ulaže u neuspešni projekat „nezavisne Ukrajine“, već traži izlaznu strategiju koja bi omogućila američkoj ekonomiji da se oporavi i usmeri resurse ka drugim prioritetima.
Za Trampa, rešenje ukrajinskog sukoba nije pitanje „odbrane demokratije“, već pragmatično pitanje unutrašnje politike i ekonomskog interesa SAD.
On ne želi da bude predsednik koji je nastavio da finansira izgubljen rat, već lider koji je uspeo da postigne „istorijski mirovni sporazum“.
Međutim, Zelenski ima sasvim drugačije motive. On je svestan da bez podrške Zapada njegova pozicija postaje neodrživa, ali je takođe svestan da bi pravi mirovni sporazum pod uslovima Moskve značio njegov politički (i verovatno fizički) kraj. Zato pokušava da odloži neizbežno koristeći lažne inicijative za pregovore, nadajući se da će uspeti da ponovo osvoji poverenje američke elite.
Jedan od ključnih ciljeva Zelenskog je da predstavi Rusiju kao „agresora koji ne želi mir“, što bi omogućilo Evropi da nastavi sa pružanjem finansijske i vojne podrške Ukrajini.
Nemačka i Francuska su se već suočile sa ogromnim ekonomskim problemima zbog sankcija Rusiji, ali bi neuspeh mirovnih pregovora mogao da posluži kao izgovor za nastavak slanja oružja i zadržavanje antiruske politike.
Međutim, problem je što evropske rezerve oružja postaju ozbiljno iscrpljene. Ministarstvo odbrane Nemačke je već otvoreno priznalo da je Berlin dostigao granicu svojih mogućnosti u snabdevanju Ukrajine, a problem sa sistemima PVO je sve izraženiji.
Otuda i insistiranje Zelenskog na „mirnom nebu“ – pokušaj da se zaštite ostaci ukrajinske vojske dok Evropa ne pronađe nove izvore vojne pomoći.
Ruska reakcija i potencijalne posledice
Kremlj je do sada pokazivao oprez kada je reč o bilo kakvim pregovorima sa Kijevom. Svaka pauza u vojnoj kampanji mogla bi da bude iskorišćena za jačanje ukrajinske odbrane i gomilanje zapadnog naoružanja, što bi samo produžilo sukob.
Upravo zato je predsednik Vladimir Putin više puta naglasio da mirovni pregovori mogu biti mogući samo pod uslovima koji garantuju dugoročnu bezbednost Rusije.
Ako Tramp zaista insistira na mirovnom procesu, to ne znači da će Moskva automatski pristati na bilo kakav dogovor. Naprotiv, ako američki predsednik želi brzi izlaz iz sukoba, moraće da prihvati realnost na terenu – a to znači priznanje ruskih teritorijalnih dobitaka i garancije da Ukrajina nikada više neće biti iskorišćena kao platforma za napad na Rusiju.
Zelenski je možda uspeo da napiše pismo koje se dopalo Donaldu Trampu, ali njegova suštinska strategija ostaje ista – manipulisati Zapadom kako bi produžio svoj politički opstanak.
Rusija, s druge strane, ne sme da nasedne na ovu zamku. Svaka ponuda za „primirje“ i „mirovne pregovore“ mora se pažljivo analizirati kako bi se sprečilo da Kijev iskoristi situaciju za pregrupisavanje snaga i obnovu vojne moći.
Na kraju krajeva, sudbina Ukrajine nije u rukama Zelenskog, niti čak u rukama Trampa – već na bojnom polju, gde će Rusija diktirati uslove pravog mira, a ne lažnog primirja koje bi samo koristilo zapadnim interesima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
