Atentat na bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, dan uoči njegove nominacije za kandidata republikanaca na izborima za šefa Bele kuće, ponovo je pod svetlost reflektora izveo „duboku državu“ kao mogućeg pozadinskog „igrača“ u organizaciji pokušaja ubistva političara koji ne pripada krugu establišmenta.
Iako, zasada, niko javno ne pominje „strukture iz senke“, politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić za „Novosti“ kaže da se već primećuje da pomahnitali dvadesetogodišnjak nije mogao da se naoružan popne na zgradu udaljenu 120 metara od Trampove govornice, a da u to prste nije umešala neka „nevidljiva služba“.
Iako se još u delu „Engleski Ustav“ iz 1867. godine Britanca Voltera Bedžeta govori o dve vlade Velike Britanije, jednoj namenjenoj impresioniranju mnogih, i drugoj za vladavinu mnogima, pri čemu se ne zna gde jedna prestaje, a druga počinje, ulaskom Trampa u Belu kuću 2016. godine „duboka država“ postala je česta tema. Iako se termin koristi širom sveta, u SAD je ovo pitanje posebno osetljivo, s obzirom na percepciju tri grane vlasti:
– Amerikanci se tradicionalno ponose svojim sistemom koji čine Kongres, izvršna vlasta i Vrhovni sud, koji međusobno kontrolišu jedni druge. Tramp je razbio „idilu“ te percepcije, ukazujući na dela „duboke država“ – ukazuje Kesić.
Od kada je preuzeo upravljanje Ovalnim kabinetom, Tramp je optuživao operativce „duboke države“, koji nisu izabrani na izborima za nameru da „prkose izbornoj volji birača kako bi ispunili svoju tajnu agendu“.
Kritikovao je Ministarstvo pravde Amerike jer nije pokrenulo proces protiv Hilari Klinton, zbog navodne saradnje sa Rusijom i uticaja na predsedničke izbore 2016. godine.
Početkom pandemije virusa korona, govorio je da „duboka država“ preko Administracije za hranu i lekove (FDA) namerno odugovlači pravljenje vakcine protiv kovida. Njegov saradnik Bil Bar optuživao je administraciju Baraka Obame za špijuniranje kampanje republikanskog kandidata na izborima 2016.
Istraživanje dnevnika „Vašington post“ i televizije Ej-Bi-Si je 2017. pokazalo da čak 48 odsto Amerikanaca veruje da postoji „duboka država“, dok je agencija „Ipsos“ decembra 2020. utvrdila da trećina Amerikanaca veruje da „duboka država“ radi protiv Trampovih interesa i u kampanji za predstojeće predsedničke izbore Donald je obećao „obračun sa ‘dubokom državom'“.
Kanadski akademik Piter Dejl Skot smatra se autorom preko koga je termin „duboka država“ stigao u Ameriku, zahvaljujući delu „Duboka politika i smrt Džona F. Kenedija“ iz 1993. Skot je bio „zabrinut“ zbog američkih obaveštajnih agencija i njihovih veza sa kriminalom i biznisom, koje nisu bile otvoreno povezane sa zvaničnom vladom između pedesetih i sedamdesetih.
Uvideo je da pseudo-vladine organizacije postoje kako bi zaobišle demokratsko odlučivanje, a sumnjao je da su te organizacije umešane u ubistvo Kenedija i aferu „Votergejt“.
Majk Lofgren, bivši kongresmen iz redova republikanaca u eseju „Anatomija duboke države“ 2014, pre dolaska Trampa u Belu kuću, pominje dve američke vlade koje funkcionišu paralelno.
– Imamo vidljivu vladu oko Nacionalnog mola u Vašingtonu, a tu je i druga, skrivenija, nedefinisanija, koja nije uređena zakonom i ne mogu da je vide turisti koji posete Belu kuću i Kapitol – tvrdio je Lofgren.
On je „duboku državu“ opisao kao „hibridni entitet javnih i privatnih institucija koji upravlja zemljom“.
– Mnogo knjiga je napisano o takozvanoj dubokoj državi, koja se, zapravo, vidi, jer je čine službenici Kongresa, izvršne vlasti, departmana, vojnoobaveštajnog i vojnoindustrijskog kompleksa, u saradnji sa medijima, a u novije vreme i društvenim mrežama. Svi oni imaju interes da nema promena u državnoj politici, jer oni na toj ideologiji zarađuju – objašnjava Kesić.
On dodaje da se takav poredak „neguje“ od Hladnog rata od kada priznaju globalizam kao jedini sistem.
– Da nije bilo antiglobalista, ne bi bilo ni pokušaja da se taj trend spreči. Tramp je bio prvi koji ne pripada tom političkom establišmentu, tako da su svi napori bili usmereni na to da se njegovi potezi uspore, sabotiraju, da se ne dozvole promene bezbednosne, spoljne politike, kao i da na čelo dođe čovek establišmenta – komentariše on.
Tramp je u Belu kuću prvi put ušao kao politički „autsajeder“ sa 100 do 200 ljudi, što je bilo premalo da „stane na crtu“ razgranatom aparatu „iz senke“. No, u međuvremenu se situacija znatno izmenila. Tramp je dobio značajno pojačanje ne samo u mladom kandidatu za potpredsednika Džej Di Vensu, koji je već najavio „obračun“ s „dubokom državom“, već je znatno povećao i broj svojih proverenih ljudi, kojih je sada preko hiljadu.
– Oni već pozivaju na promene kursa ustaljene politike, uključujući i spoljnu. Posle NATO samita, koji je potvrdio slabe sposobnosti Bajdena, EU je već počela da se tome prilagođava – zaključuje Kesić.
Dve partijske vizure
Dejvid Rod, američki novinar i dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, u knjizi „U dubinu: FBI, CIA i istina o američkoj dubokoj državi“ bavio se i razlikom načina na koji politička ideologija u Americi utiče na shvatanje „duboke države“.
Desničari smatraju da je čini rastuća birokratija, administrativna struktura koja štiti svoje interese na račun državnih. Levičari „duboku državu“ vide kao vojno-industrijsku strukturu koja pokretanjem i održavanjem ratova podmiruje sopstvene interese.
(Novosti.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
