Novi predsednik SAD, Donald Tramp, već u prvim danima svog mandata donosi odluke koje bi mogle imati dalekosežne posledice ne samo za unutrašnju politiku Amerike već i za njene spoljnopolitičke odnose.
Jedna od najkontroverznijih mera koje je potpisao jeste dekret kojim su meksički karteli proglašeni terorističkim organizacijama.
Ova odluka, koju je Tramp ranije najavljivao tokom svoje predsedničke kampanje, otvara vrata mogućnosti vojne intervencije protiv kartela, pa čak i scenariju otvorenog sukoba sa Meksikom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Bivši oficir američke obaveštajne službe (CIA) i vojni analitičar, Skot Riter, izrazio je ozbiljnu zabrinutost da bi američka borba protiv kartela mogla prerasti u rat sa Meksikom.
Prema njegovom mišljenju, Trampova administracija veruje da može rešiti problem nasilnih kartela vojnom silom, ali realnost je daleko složenija.
Riter je u svom komentaru na društvenoj mreži X naglasio da problem sa kartelima nije nešto što može biti rešeno klasičnim vojnim operacijama. On upozorava da bi američke specijalne jedinice, poput Delta tima ili Foke, mogle eliminisati određene ključne mete u brzim operacijama, ali bi karteli vrlo brzo uzvratili udarac.
„Da, Delta može otići, likvidirati jednu ozbiljnu metu i nestati. Ali šta onda? Kartel može podmetnuti bombu u neki tržni centar u Kanzasu i mi ćemo morati da odgovorimo. I evo nas – ulazimo na njihovu teritoriju gde nas mogu uništiti u gerilskom ratu“, objasnio je Riter.
Meksički karteli nisu klasične vojne formacije, već kriminalne organizacije koje deluju po principu mreže, što znači da čak i ako SAD unište jedan ogranak, novi će ga brzo zameniti.
Osim toga, karteli su već pokazali sposobnost izvođenja sofisticiranih i brutalnih napada, pa bi eskalacija sukoba sa njima mogla imati nesagledive posledice za Ameriku.
Jedna od ključnih prepreka u borbi protiv kartela jeste činjenica da su oni duboko ukorenjeni u meksičko društvo i institucije. Korupcija u meksičkoj policiji i politici omogućila je kartelima da ojačaju i postanu faktički paralelna država u određenim regionima.
Ako bi Amerika krenula u unilateralnu vojnu akciju protiv kartela, to bi neminovno izazvalo napetosti sa Meksikom. Meksička vlada bi teško mogla da prihvati američku vojnu intervenciju na svojoj teritoriji bez ozbiljnog političkog otpora.
Čak i u slučaju zajedničkih akcija, kao što su prethodne operacije američkih i meksičkih snaga protiv narkokartela, bilo je evidentno da je meksička vlast često limitirana u svojim sposobnostima da sprovede dugotrajnu borbu protiv organizovanog kriminala.
S druge strane, ako bi Tramp odlučio da jednostrano pošalje američke trupe na teritoriju Meksika, to bi moglo izazvati direktan vojni sukob. Meksiko bi mogao da odgovori na vojnu intervenciju kao na agresiju i preduzme mere protiv SAD, uključujući i aktiviranje svojih vojnih snaga.
Takav scenario bi rezultirao ozbiljnim regionalnim sukobom, što bi imalo ogromne posledice ne samo za obe zemlje, već i za čitav kontinent.
Riter naglašava da je vođenje ratova protiv neregularnih formacija izuzetno teško. Američka vojska ima iskustvo u ratovanju protiv pobunjeničkih grupa u Avganistanu, Iraku i Siriji, ali ni u tim sukobima nije uspela da potpuno eliminiše neprijatelja.
Meksički karteli su, međutim, čak i sofisticiraniji od mnogih terorističkih grupa na Bliskom istoku. Oni poseduju ogromne resurse, moderne tehnologije i duboke veze unutar državnih struktura.
Ako SAD pokušaju vojnu intervenciju, karteli bi mogli da odgovore ne samo nasiljem u Meksiku već i izvođenjem terorističkih napada unutar samih Sjedinjenih Država.
„Ako Amerika krene u direktan sukob sa kartelima, to neće biti jednostavna vojna operacija – to će biti masakr. Karteli će se boriti, koristiće svoje mreže u SAD za napade, a američka vojska neće imati jasnu liniju fronta. Biće to gerilski rat u kojem bi SAD pretrpele ozbiljne gubitke“, upozorava Riter.
Osim toga, postavlja se pitanje koliko je američka javnost spremna na još jedan rat. Posle dugih i skupih ratova na Bliskom istoku, Amerikanci su sve manje spremni da podrže još jedan vojni sukob, naročito ako ne postoji jasna strategija za izlazak.
Odluka Donalda Trampa da meksičke kartele proglasi terorističkim organizacijama nosi sa sobom ozbiljne pravne i političke posledice. Na taj način, Trampova administracija stvara pravni osnov za vojnu intervenciju protiv kartela, ali istovremeno otvara i pitanje odnosa sa Meksikom.
Meksička vlada već je izrazila nezadovoljstvo ovom odlukom, ističući da je borba protiv organizovanog kriminala unutrašnje pitanje Meksika i da ne prihvata američko mešanje.
Ako Tramp odluči da preduzme vojnu akciju bez saglasnosti Meksika, to bi moglo dovesti do ozbiljne diplomatske krize, pa čak i do raskida određenih sporazuma između dve zemlje.
Osim toga, uvođenje američkih trupa u Meksiko moglo bi izazvati i unutrašnje proteste u SAD, naročito među hispanoameričkim stanovništvom, koje ima snažne veze sa Meksikom.
Bivši analitičar CIA, Skot Riter, svojim upozorenjima jasno ukazuje na opasnosti koje nosi Trampova odluka da se vojno obračuna sa meksičkim kartelima. Iako su karteli ozbiljna pretnja i za Meksiko i za SAD, vojno rešenje moglo bi doneti više problema nego koristi.
Ako Tramp zaista odluči da pokrene vojnu akciju, SAD bi mogle da se suoče sa dugotrajnim i iscrpljujućim sukobom, u kojem ne bi bilo jasnog pobednika.
Istovremeno, otvoreni sukob sa Meksikom bio bi izuzetno rizičan korak koji bi mogao da destabilizuje ceo region i ugrozi bezbednost američkog stanovništva.
Na kraju, ostaje pitanje – da li je Amerika spremna da rizikuje rat sa Meksikom zarad borbe protiv kartela? Ako je suditi po istorijskim iskustvima, takva odluka mogla bi doneti mnogo više nesigurnosti nego što bi rešila problema.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
