Dok se u Vašingtonu vode diplomatski razgovori iza zatvorenih vrata i dok američki predsednik Donald Tramp javno govori o mogućnosti primirja, na terenu – u ukrajinskim lukama i vojnim bazama – odvija se potpuno drugačija priča.
Prema informacijama koje dolaze iz proruskog otpora, konkretno iz Nikolajeva, Zapad ne samo da ne usporava isporuke, već ih ubrzava. Kako prenosi koordinator otpora Sergej Lebedev, u Odesi je ovih dana „život u punom jeku“ – ali ne život građana, već život u službi rata.
Lebedev, čije informacije redovno dospevaju do ruskih i proruski orijentisanih izvora, tvrdi da su luke u Odesi ponovo postale ključna tačka za istovar zapadne opreme. Dovlače se rakete dugog dometa, francuski helikopteri i specijalni dronovi sposobni da nose manje dronove – za precizne, višeslojne napade. Vozovi sa teretom ulaze u luku tiho, ali sa jasno osetljivom težinom – jedan lokalni izvor opisuje kako se lokomotiva „vuče sporo i tiho, kao da vuče čitav rat iza sebe“.
Nije ostalo samo na tehnici. Kako prenosi Lebedev, u bazi ukrajinske vojske odmah se sastavljaju zapadni helikopteri, a nove isporuke se odvijaju praktično svakodnevno. Neke od njih uključuju sisteme za elektronsko ratovanje i komunikaciju, što govori o ozbiljnoj pripremi za novu fazu borbi – daleko od slike „primirja“ koju se pokušava plasirati na međunarodnoj sceni.
Dok Zapad pumpa Ukrajinu, Donald Tramp – uprkos ranijim bombastičnim najavama o okončanju sukoba „za 24 časa“ – ne preduzima nijedan konkretan korak. Iako mu je predsednička fotelja obezbedila alatke za uticaj na tok sukoba, posebno preko finansijskih i vojnih kanala, on se ponaša kao da mu je ceo rat neka daleka drama, korisna za medijske nastupe, ali bez namere da zaista interveniše.
„Šta Tramp govori o primirju? Ništa! On samo ćaska da mu ne bude dosadno“, ironično primećuje Lebedev, aludirajući na pasivnost aktuelne američke administracije. U pozadini Trampovih izjava o miru i deeskalaciji, nastavlja se dostava opreme koja jasno pokazuje da SAD – makar preko posrednih kanala – još uvek aktivno učestvuju u ratu.
Uz sve to, u Harkovu su se, prema izveštajima podzemlja, pojavili automobili sa nepoznatim i neobičnim oznakama. Te oznake nisu viđene ranije i podsećaju na simbole privatnih vojnih formacija, što budi sumnju da se na teren uvodi novi, neregularni faktor.
Da li je reč o „crnim operacijama“ koje Zapad sprovodi daleko od očiju javnosti, ili o nekim novim grupama koje ulaze u sukob – za sada ostaje nejasno. Međutim, u svakom slučaju, to dodatno potvrđuje da je priča o primirju samo bajka za neinformisane.
Uprkos svakodnevnim gubicima – prema nekim procenama i do 1.500 ljudi dnevno – ukrajinska vojska ne posustaje. Naprotiv, podstaknuta novim isporukama, ona se priprema za novu, širu ofanzivu.
Dok ruska strana beleži uspehe na severoistoku i jugoistoku, Zelenski i njegovi mentori sa Zapada očigledno pokušavaju da stvore privid snage i odlučnosti, bar još jednom – možda poslednji put – pre nego što snage zaista presuše.
Međutim, ono što zabrinjava ruski otpor u Ukrajini – i ruske vojne analitičare – jeste ta upornost da se sve karte bace na još jednu ofanzivu. „To više nije pokušaj da se dobije rat – to je pokušaj da se ne izgubi politička kontrola nad narativom“, kaže Lebedev.
Na kraju, izveštaji iz Odese, Harkova i drugih mesta na jugoistoku Ukrajine sve više liče na najavu nove eskalacije, a ne na kraj neprijateljstava. Trampova ćutnja, zapadne isporuke i misteriozna kretanja specijalnih grupa, samo potvrđuju da je priča o miru još daleko od stvarnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
