Predsednik Makron se često predstavlja kao ,,Rotšildov dečak”. To je istina, ali sekundarna. Tijeri Mejsan objašnjava kako Makron pobedu u izbornoj kampanji uglavnom duguje Henriu Kravisu, vlasniku jedne od najvećih svetskih finansijskih kompanija ali i NATO paktu, a ovaj dug traži da reši krizu sa protestnim pokretom ,,Žutih prsluka”, koji peti vikend zaredom protestuje širom Francuske.
Emanuel Makron nije osećao da je predodređen za karijeru u politici. Kao mladić se nadao se da će postati filozof, onda je postao visoki državni službenik i poslovni bankar. Kako bi dobio pomoć na tom putu, posećivao je elitu Francusko-američke fondacije i nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država.
[adsenseyu1]
U ovom miljeu je upoznao Henria i Mariu-Žoze Kravis u njihovom stanu na Park aveniji u Njujorku. Bračni par Kravis, svesrdne pristalice američke Republikanske stranke, su među velikim svetskim akterima koji politiku kroje izvan dometa medija. Njihova kompanija KKR & Co. Inc. je, kao Blackstone i Carlyle Group, jedna od glavnih svetskih investicionih fondova.
,,Emanuelova znatiželja za ,,očitom stavom” bila je fascinantna, kao i sposobnost da sebi kažete da možete učiniti sve što ste zamislili. Bio je žedan znanja i želje da razume kako stvari funkcionišu, ali bez imitiranja ili kopiranja bilo koga. U tome je ostao potpuni Francuz”, izjavila Maria-Žoze Druan, kasnije gospođa Kravis.
Uz dvostruku preporuku, od Kravis i Žan-Piera Žujet, prijatelja Fransoa Olande i Nikolasa Sarkozia, Makron se integrisao u zatvoreni krug tima Olandeove kampanje. U elektronskoj pošti upućenoj američkoj državnoj službenici Hilari Klinton, direktorka političkog planiranja Džek Salivan je imenovala četvoricu glavnih članova tima za kampanju socijalističkog kandidata, uključujući i tada nepoznatog Emanuela Makrona. Navodi da će Makron verovatno postati prvi čovek francuskog Ministarstva finansija.
Međutim, kada je Fransoa Oland izabran, Emanuel Makron je postao pomoćnik glavnog sekretara Elisejske palate i preuzima političku funkciju. Čini se da je imao ambicije da nasledi Žana-Piera Žujet kao direktor Fonda za depozite i pošiljke, koji je u maju 2014. poveren glavnom sekretaru Elisejske palate.
Nekoliko dana kasnije je Makron, na predlog bračnog para Kravis, pozvan u Klub Bilderberg, gde je održao snažan govor na savršenom engleskom jeziku, govoreći protiv svog šefa Fransoa Olande. Kad se vratio u Pariz, podneo je ostavku u Olandeovoj vladi.
Bračni par Kravis je među glavnim stubovima Kluba Bilderberg, kojim upravlja Mari-Žoze Druan Kravis. Suprotno prihvaćenom mišljenju, Bilderberg nije mesto gde se donose odluke. Arhivi svedoče o činjenici da su klub stvorili CIA i MI6, a potom je postao telo uticaja NATO pakta, koji lično brine za njegovu sigurnost. Budući da je Makronov govor dobro prihvaćen, postao je jedan od ljudi od poverenja NATO pakta u Francuskoj.
Nakon što je napustio politiku, Makron se više nije želio vratiti u nju. Obrazložio je to u više navrata i govorio kako želi da postane professor na fakultetu. Uz pomoć esejiste Alana Minca, koji je primljen u Klub Bilderberg 2008. godine, stekao je mesto na Berlinskom univerzitetu, a potom u Londonskoj školi ekonomije, ali nije mogao da pronađe mesto na Harvardu.
Međutim, u avgustu 2014. godine, tri meseca nakon što je ,,napustio politiku”, na predlog Žana-Piera Žujet, koji je u Klub Bilderberg primljen 2009. godine, Fransoa Oland ga je imenovao za ministra privrede, industrije i digitalne tehnologije.
U knjizi objavljenoj 2018. godine, Fransoa Oland tvrdi kako je to bila njegova ideja. Može i biti da je bilo tako, ali bi to značilo da bivši francuski predsednik nije bio obavešten o Makronovom govoru na sastanku Kluba Bilderberg, iako je tamo bila prisutna i jedna od njegovih ministarki i bliska prijateljica Flor Peleran.
U decembru 2014. je Henri Kravis stvorio vlastitu obaveštajnu agenciju, Globalni institut američke investicione kompanije KKR. Za čelnika je imenovao bivšeg direktora CIA-e, generala Dejvida Petraeusa. S Kravisovim privatnim fondovima, iako o tome nije obaveštavao Kongres, Petraeus je vodio operaciju ,,Timber Sycamore” koju je pokrenuo predsednik Barak Obama.
To je bila najveća trgovina oružja u istoriji u koju je bilo umešano najmanje 17 država i prodato je na hiljade tona oružja vredno nekoliko milijardi dolara. U tom poslu su Kravis i Petraeus postali glavni distributeri oružja za ISIS.
Francuski predsednik Bilderberga, Henri de Kastr, pozvao je zamenika gradonačelnika Luavra, Eduarda Filipa na godišnji sastanak, koji je tom prilikom održan u junu 2015. u Austriji. Trebalo je da Filip ponovo bude pozvan u maju 2016., ovaj put u Nemačkoj. Tokom predsedničke kampanje u Francuskoj, Henri de Kastr i Eduard Filip su podržali Fransoa Filona, ali su ga odbacili čim je Žan-Piere Žujet predao finansijske dokumente koje je prikupio od Ministarstva finansija o sumnjivim poslovima gospođe Filon. Skandal s nezakonitim isplatama stotina hiljada evra državnog novca svojoj supruzi je pokopalo Fransoa Filona i u kampanju ulazi Emanuel Makron.
U aprilu 2016. Emanuel Makron je utemeljio svoj politički pokret ili stranku ,,En Marche“, čija je marketinška strategija kopirana od ,,Kadime” Ariela Šarona kako bi se pretvarala da nije ni ,,desna” ni ,,leva” stranka. Što se Makronovog programa tiče, izgrađen je na beleškama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, nastale 1948. u sklopu Maršalovog plana s ciljem rekonstrukcije evropske privrede razorene u Drugom svetskom ratu, te Instituta Montaigne, kojim je predsedavao Henri de Kastr.
Zapravo, ,,En Marche” je nastao u kancelarijama Instituta Montaigne, ali je Kastr zavaravao Fillona da je to bila čista podudarnost i da nije podržao Makrona. Mesecima je nastavio da priča Fillonu da je spreman da postane njegov premijer.
U početku se finansiranje pokreta ,,En Marche” uopšte nije nadgledalo. Bila je to jednostavno udruženje koje je dobijalo darove iz inostranstva. Imena sponzora nisu otkrivena ni poreskoj službi, a jedan od njih bio je i milijarder Henri Kravis.
Tokom svoje kampanje se Emanuelom Makronom redovno se susretao sa bivšim predsednikom Međunarodnog monetarnog fonda, Dominikom Stros-Kanom. Ovi susreti su prestali tek kad je o njima počeo da piše Le Parisien.
Dominik Stros-Kan, takođe član Kluba Bilderberg od 2000. godine, doneo je Makronu i podršku visokih vladinih funkcionera i francuskog menadžmenta.
U junu 2018. ministar za mlade i nacionalno obrazovanje, Žan-Mišel Blanke, pozvan je na predlog Henria de Kastra na godišnji sastanak Kluba Bilderberg, koji se ovaj put održao u Italiji. Ovaj advokar, stručnjak za ustavno pravo, uvek je povezivao političku nauku i obrazovanje. Bio je jedan od tri središnja člana uprave Ministarstva obrazovanja, a zatim direktor prestižne ,,Ecole Supérieure des Sciences Economiques et Commerciales” (ESSEC). Dugi niz godina je poznavao Kastriesa, koga je posećivao u Institutu Montaigne.
Kada je u Francuskoj počela kriza ,,Žutih prsluka”, brzo je postalo očigledno da je to bio duboki problem koji se mogao rešiti samo rešavanjem pitanja globalnih finansija, što predsednik Makron ne može učiniti.
Tokom svoje izborne kampanje on je iznenadio sponzore na večeri u Njujorku optužbama protiv takozvane ,,finansijalizacije privrede”. Bila je to samo izborna retorika. Gospodin i gospođa Kravis su Makrona pozvali na odgovornost i objasnili mu da je ,,finansijalizacija” sistem koji im omogućava da dobiju ,,zarađen otkup”, koje su ih napravile onim što jesu.
[adsenseyu4]
Suočen s pokretom ,,Žutih prsluka”, predsednik Makron će morati da žrtvuje svog premijera, gotovo sigurno zbog gubitka sledećih izbora za Evropski parlament u maju 2019. Ali ako Eduard Filip mora da ostane još pet meseci, ko će ga zameniti?
Kada finansiranje svoje izborne kampanje i izbor svog premijera dugujete NATO paktu, nezamislivo je da ga zamenite, a da prvo ne pozovete sedište Severnoatlantskog saveza u Briselu. Idealan kandidat za taj posao bi stoga bio aktuelni ministar obrazovanja Žan-Mišel Blanke, zaključuje Tijeri Mejsan.
U ovom opisu Mejsan ne spominje ,,Žute prsluke” i njihove zahteve. Kao da sumnja da pokret može ozbiljnije ugroziti okove u kojima se nalaze sve francuske institucije.
Problem parlamentarnih liberalnih demokratija jeste taj što je svako zamenljiv i ostavka bilo kog funkcionera ne znači baš ništa. Imaju li ,,Žuti prsluci” snage da se bore protiv sistema, a ne protiv Makrona lično, koji trenutno vodi Francusku, a već sutra ne mora biti predsednik?
Logičan je scenario da bi na njegovo mesto došao novi kandidat, koji bi sprovodio istu politiku kakvu je vodio on, a prethodno Fransoa Oland i Nikolas Sarkozi.
Jedino čemu se možemo nadati je da će pokret ,,Žutih prsluka” razbiti staru ,,ustavotvornu paradigmu” u kojoj su se ujedinjavali levica, centar, liberali i republikanci, samo kako na vlast ne bi došli takozvani ,,fašisti” Marin Le Pen ili neki drugi kandidat koji nije deo spomenute hobotnice koja je Makrona dovela na vlast i od njega traži da reši ovaj problem kako god zna.
(logicno.com)
