Putinov govor je bio prvi korak u dovođenju osećaja za realnost u Imperiji. Ono što želim ovde da uradim je da pregledamo neke od političkih posledica ovih najnovijih otkrića.
Prve dve od pet faza žaljenja: Poricanje i bes
AngloCionisti trenutno prolaze kroz nešto vrlo slično prvim dvema od pet faza žaljenja po Kibler-Ros modelu: Poricanje, bes, cenkanje, depresija i prihvatanje.
To se uglavnom manifestuje u kritikama kvaliteta video snimaka koje je predstavio Putin i jednostavnim navodima da “ovo oružje postoji samo na papiru“. Ovo je apsolutno normalno i neće trajati dugo.
Međutim, vredi razmotriti zašto su tačno ova otkrića pokrenula tako snažnu reakciju, jer su stvari malo komplikovanije nego što se čini na prvi pogled.
Prvo, zapanjujuće otkriće je da, raspoređivanje ovih sistema oružja u osnovi ne menja nuklearnu ravnotežu između Rusije i SAD, bar ne u smislu stabilnosti prvog udara. Obe zemlje poseduju više nego dovoljno kapaciteta za isporuku nuklearnih bojevih glava, čak i ako bi njihove snage bile smanjene za punih 90% u bilo kom razoružavajućem udaru.
Poenta Putinovog upozorenja nije bila da se zapreti Zapadu ili da se sugeriše da bi Rusija mogla sprovesti uspešan nuklearni rat, daleko od toga! Mogli biste reći da je njegova namera bila da primora „Imperiju“ da konačno uđe u naredne, konstruktivnije, tri faze žaljenja- cenkanje, depresiju i prihvatanje.
Dovođenje osećaja realnosti u duboko deluzionu Imperiju
Lideri „Imperije“, zajedno sa svojim ideološkim dronovima sa ispranim mozgovima, žive u svetu koji je potpuno odvojen od realnosti.
Činjenica da u stvarnom svetu ove elite već decenijama imaju metu na svojim leđima, ne menja činjenicu da su oni takođe uspeli da sami sebe uvere u to da bi tu metu mogli ukloniti povlačenjem iz ABM sporazuma, i okruživanjem Rusije sa antiraketnim lanserima.
Činjenica da su neki (mnogi?) američki političari shvatilli, barem u krajnjem delu mozga, da njihovi ABM sistemi nikada ne bi mogli istinski da zaštite SAD od ruskog kontranapada nije bila bitna, jer je postojalo nekoliko jedinstvenih američkih psiholoških faktora zbog kojih su stekli pojam da su ABM sistemi neodoljivo privlačni:
[adsenseyu1]
1) ABM sistem je obećao nekažnjavanje SAD-a:
Nekažnjavanje je, zajedno sa vojnom superiornošću, jedan od velikih američkih mitova. Od Regana sa ovim “oružjem koje ubija oružje“ do aktuelne krize u Koreji, Amerikanci su uvek težili nekažnjavanju za njihove postupke u inostranstvu- neka se sve zemlje udave u okeanu vatre, ubistvima i pogibijama, sve dok njihova “domovina“ ostaje nedodirljiva sveta tvrđava.
Obećano je da će sovjetsko, a kasnije, rusko nuklearno oružje doneti na desetine miliona smrti ukoliko SSSR/Rusija bude napadnuta, i to je ono zbog čega je okretanje bajke o ABM “štitu“ bilo toliko privlačno, čak i ako je to, tehnološki govoreći, bila samo maštarija ili izuzetno ograničen sistem koji može da zaustavi možda samo nekoliko raketa (trenutni ABM sistem u Evropi). Opet, činjenice uopšte nisu važne, bar ne u američkoj politici ili američkoj kolektivnoj psihi.
2) ABM sistem je obećao ogroman finansijski izvor bogatstva za neverovatno korumpirani američki vojno-industrijski kompleks, za koji rade milioni Amerikanaca, i koji je mnoge od njih učinio neverovatno bogatim.
3) Američka vojna kultura nikada nije veliki naglasak stavljala na ličnu hrabrost ili sopstveno žrtvovanje. Razne varijacije ABM bajke su omogućile Amerikancima da veruju da će se sledeći rat uglavnom voditi pritiskom dugmića i oslanjanjem na računare.
Dodajte ovo kvazi-versko uverenje (dogmu, zapravo) u mit o američkoj tehnološkoj superiornosti, i biće vam jasno da su ruski lideri počeli da shvataju da su njihove američke kolege postepeno počele da zaboravljaju da na svojim leđima imaju nacrtanu metu. Dakle, ono što je Putin učinio jeste to da je jednostavno nacrtao još njih par, različitih, samo kako bi osigurao da se američki lideri vrate u realnost.
Cilj Putinovog govora je takođe bio da dokaže da Obama (“ruska ekonomija je u rasulu“) i Mekejn (“Rusija je benzinska stanica maskirana kao država“) nisu u pravu. Ruska poruka vladajućim elitama SAD-a je bila jednostavna- ne, ne samo da ne zaostajemo tehnološki za vama, nego smo smo na mnogo načina ispred vas, uprkos sankcijama, vašim pokušajima da nas izolujete, dramatičnom padu cena energije ili vašim pokušajima da nam ograničite pristup svetskim tržištima.
Za ratne huškače u Pentagonu je poruka bila jednako jasna i snažna- mi trošimo manje od 10% onoga što vi možete da potrošite na globalnu agresiju. Vašu kvantitativnu prednost ćemo sustići našom kvalitativnom superiornošću. Jednostavno rečeno, vi se borite sa dolarima, mi ćemo se boriti mozgom.
Američki propagandisti, koji vole da govore o tome kako Rusija uvek koristi veliki broj nekvalifikovanih vojnika i glupog ali brutalnog oružja, sada će morati da se pozabave paradigmom koja im je potpuno nepoznata- ruski vojnik je mogo bolje obučen, mnogo bolje opremljen, pod mnogo boljom komandom, a njihov moral i volja su gotovo bezbroj puta veći, nego kod tipičnog američkog vojnika.
[adsenseyu4]
Ništa se neće promeniti u Imperiji iluzija (barem u doglednoj budućnosti)
Nedavna otkrića su potvrdila ono na šta su Rusi godinama upozoravali- ogromne sume novca, koje su SAD potrošile na ABM odbranu, potpuno su bačene. Rusija je pronašla i rasporedila asimetričan odgovor koji čitav američki ABM program čini potpuno beskorisnim i zastarelim.
Štaviše, trenutna struktura sile američke pomorske flote je takođe načinjena zasterelom i beskorisnom, barem protiv Rusije.
Potencijalno, ovo stanje bi trebalo da ima ogromne, tektonske posledice- ogromne količine novca američkih poreskih obveznika su potpuno bačene, američke nuklearne i pomorske strategije su potpuno pogrešne, obaveštajna služba je zakazala, američki političari su doneli katastrofalne odluke, i to sve bi trebalo da pokrene sam Bog zna koliko istraga, ostavki i brojne sankcije, administrativne ili čak kriminalne. Ali, naravno, ništa od toga se neće desiti.
U “Imperiji iluzija“ činjenice jednostavno nisu važne. Zapravo, vrlo je verovatno da će sada očigledno beskoristan ABM program nastaviti kao da se ništa nije desilo. Dakle, u doglednoj budućnosti, očekujte da se kolektivno poricanje nastavi.
“Kada ti je glava u pesku, zadnjica ti je u vazduhu“
Ipak, realnost postoji. Bez obzira na to koliko su se američki propagandisti trudili da to preokrenu, poreknu, pomute ili odbace, nešto se fundamentalno promenilo za SAD. Jedan od takvih elemenata realnosti koja će, vremenom, početi polako da se uliva u umove američkog stanovništva, jeste to da su njihova “domovina“ i oni sami sada lično i direktno ugroženi.
Zaista, po prvi put u istoriji, SAD su sada na meti moćnog konvencionalnog oružja koje može dostići bilo koju metu unutar SAD-a. Ne samo to, već za razliku od loših starih ICBM raketa, lansiranje ovih oružanih sistema, koji sada mogu pogoditi bilo gde u SAD, izuzetno je teško otkriti, i to Ameriku može ostaviti sa malo ili bez vremena upozorenja.
Već smo znali za ruske krstareće rakete 3M-54 Kalibr i KH-101/102 sa domedom od 2.600 do 5.500 km (ili više). Vladimir Putin je sada najavio da Rusija takođe ima i nuklearne krstareće rakete čiji je domet u suštini beskonačan.
Imajte na umu da je ove rakete veoma teško otkriti, jer njihovo lansiranje ne stvara jak termalni signal, većinu svoje putanje lete subsoničnim brzinama (ubrzavajući samo na kraju), stoga je njihov termalni potpis veoma nizak, slabo su vidljivi na radaru, i mogu leteti veoma nisko, što ih dodatno sakriva.
Ono što je Putin sada zvanično dodao ovom arsenalu su krstareće rakete sa beskonačnim dometom, koje bi u teoriji, mogle da unište komandno mesto u, recimo, američkom Midwest-u, a da budu ispaljene sa južnog Indijskog okeana ili sa Tasmanovog mora. Još bolje, platforma za lansiranje ne mora uopšte biti brod ruske mornarice, to može biti bilo koji komercijalni (teretni, ribarski, itd.) brod, ili čak i krstarica.
Ruski teški transportni avioni takođe mogu dostaviti takve “kontejnere“ na bilo koju lokaciju u, recimo, Africi ili čak na Antarktiku, i odatle pogoditi centar Omahe sa konvencionalnom ili nuklearnom bojevom glavom.
Ali nije samo kopno SAD-a to koje može biti na meti. Sve američke vojne instalacije širom sveta sada mogu biti napadnute, ostavljajući SAD sa malo ili bez vremena za reagovanje.
Nije preterivanje reći da je ovo zaista radikalna promena, čak i revolucija, u modernom ratovanju. Pošto će se ova trka u naoružanju verovatno nastaviti, Rusija ima ogromnu prednost u ovoj trci iz dva ključna razloga:
1) Za razliku od Rusije, SAD će, zbog svojih apsolutno idiotskih prestižnih razloga, kategorički odbiti da umanje svoje beskorisne ABM i pomorske programe, i sav novac namenjen zapravo pokušajima da se suprotstave ovim ruskim sposobnostima, biće potrošen prvenstveno, a ne umesto, na ove beskorisne i zastarele programe. Nasuprot tome, Rusija će svoj novac trošiti na programe koji zapravo nešto menjaju.
2) SAD sada dramatično zaostaju u mnogim ključnim oblastima, od kojih sve imaju dugotrajne razvojne cikluse. Iskreno, nemoguće je čak i zamisliti kako će se SAD izvući iz svih tih dizajnerskih katastrofa kao što je priobalni borbeni brod (LCS) ili čak, najgori od svih, F-35.
Kao i Rusijom 1990-ih godina, Amerikom danas vladaju korumpirane nekompetentne kukavice koje jednostavno nemaju ono što je potrebno da pokrenu stvarne, smislene vojne reforme, i kao rezultat toga, američke oružane snage će patiti od problema koji će samo postati mnogo gori. Za sada je razlika između Putinove Rusije i Trampove Amerike jednostavno jasna- Rusija svoj novac troši na odbranu, SAD svoj novac troše na bogaćenje korumpiranih političara i biznismena. Sa tim parametrima, SAD nema nikakve šanse u bilo kojoj trci naoružanja, bez obzira na talenat i patriotizam američkih inženjera ili vojnika.
Rusija i SAD su već u ratu, i Rusija pobeđuje
Rusija i SAD su u ratu barem još od 2014. godine. Do sada je ovaj rat bio oko 80% informativan, 15% ekonomski i 5% kinetički. Ali, to bi se vrlo lako moglo promeniti, i to vrlo iznenada. Zato je Rusija uložila ogromne napore u pripremu protiv konvencionalnog i nuklearnog napada od strane AngloCionističke imperije. Evo nekih mera koje su preduzete u tom smislu:
Kao odgovor na konvencionalnu NATO pretnju sa Zapada:
- Putin je naredio ponovno stvaranje Prve gardijske tenkovske armije. Ova tenkovska armija će uključivati dve tenkovske divizije (najbolje u ruskoj vojsci – 2. garda Tamanske motostreljačke divizije i 4. garda Kantemirovske tenkovske divizije), i ukupno 500+ Armata tenkova T-14. Ovu tenkovsku armiju će podržavati 20. garda armije kombinovane vojske (u toku).
- Raspoređivanje operativno-taktičkih raketnih sistema Iskander-M (završeno).
- Udvostručenje broja ruskih vazdušnih snaga, sa 36.000 na 72.000 (u toku).
- Kreiranje Nacionalne garde- u kojoj će se naći snage Ministarstva unutrašnjih poslova (oko 170.000 vojnika), osoblje Ministarstva za vanredne situacije, policijske snage OMON-a (oko 40.000 vojnika), SOBR snage za brzu reakciju (oko 5000+ vojnika), snage Specijalnog centra za operativne reakcije i avijacija Ministarstva unutrašnjih poslova, uključujući jedinice specijalnih snaga “Zubr,“ “Rys“ i “Iastreb“ (oko 700+ operatera), za ukupan broj od oko 250.000 vojnika, što će verovatno stići i do 300.000 u bliskoj budućnosti.
- Regrutovanje i raspoređivanje naprednih višenamenskih i boraca za vazdušnu superiornost, i presrestača (MiG-31BM, Su-30SM, Su-35S i, uskoro, MiG-35 i Su-57).
- Raspoređivanje sistema vazdušne odbrane S-400 i S-500, zajedno sa radarima velikog dometa.
- Usvajanje oko 70% novih, modernih sistema u svim oružanim snagama.
Kao odgovor na ABM “opkoljavanje“ Rusije od strane SAD:
- Raspoređivanje RS-28 Sarmat ICBM sa hipersoničnim pokretnim vozilima
- Raspoređivanje konvencionalno naoružanih krstarećih raketa dugog dometa
- Raspoređivanje nuklearnih krstarećih raketa sa, u suštini, neograničenim dometom
- Raspoređivanje nuklearnih bespilotnih potpovih raketa sa interkontinentalnim dometom, veoma velikom brzinom, tihim pogonom i sposonošću za kretanje na velikim dubinama
- Raspoređivanje hipersonične rakete Kinžal (10 Maha) sa dometom od 2.000 kilometara
- Raspoređivanje nove strateške rakete Avangard, koja je sposobna za brizne od 20 Maha
Ova lista je daleko od konačne, tu nedostaje još mnogo toga, uključujući nove podmornice, udarne avione, nova oklopna vozila različitih vrsta, novu naprednu (visokotehnološku) individualnu vojnu opremu, nove artiljerijske sisteme itd. Međutim, najvažniji element ruske spremnosti da se suprotstavi, i ukoliko je potrebno, odvrati bilo koju zapadnu agresiju, jesu moral, disciplina, obuka i rešenost ruskih vojnika (što je tako snažno pokazano u nekoliko nedavnih primera u Siriji).
Ako želiš mir, spremaj se za rat
Realnost je, naravno, ta da niko u Rusiji ne planira rat, ne treba im rat, i ne žele rat. Zapravo, Rusiji kao zemlji je potrebno još mnogo godina (čak i relativnog) mira. Pre svega, jer je vreme očigledno na strani Rusije, i vojna ravnoteža sa SAD se vrlo brzo pomera u korist Rusije.
Ali ne manje važna činjenica je to da, za razliku od SAD koje teže sukobima, ratovima i haosima, Rusiji je neophodan mir kako bi rešila svoje, još uvek brojne, unutrašnje probleme koji su predugo zanemarivani.
Problem je u tome što čitav američki politički sistem i ekonomija u potpunosti zavise od trajnog ratnog stanja. To, u kombinaciji sa imperijalnom ohološću, podstaknuto rusofobijom, predstavlja jaku i potencijalno opasnu mešavinu, što Rusiji ne ostavlja ni jednu drugu opciju nego da “pokaže zube“ i sama pokaže svoju vojnu snagu. Da li će Putinov govor biti dovoljan, da probudi vladajuću elitu Imperije iz njihovih deluzionih snova?
Verovatno ne. Zapravo, kratkoročno, to može imati suprotan efekat.
Rusija treba da nastavi da ide veoma uskim putem- da deluje na dovoljno dvosmislen način da izbegne provociranje direktnog vojnog sukoba sa SAD, dok istovremeno šalje dovoljno jasne signale, da spreči Amerikance da rusku dvosmislenost protumače kao znak slabosti, i onda učine nešto zaista glupo.
Ruski krajnji cilj je jednostavan i očigledan- postići postepenu i mirnu dezintegraciju AngloCionističke imperije, u kombinaciji sa postepenom i mirnom zamenom unipolarnog sveta kojim upravlja jedna hegemonija, multipolarnim svetom kojim zajednički upravljaju suverene nacije poštujući međunarodno pravo.
Stoga, bilo kakvi katastrofalni ili nasilni ishodi su veoma nepoželjni, i moraju se izbeći ako je to uopšte moguće. Strpljenje i fokus će biti daleko važniji u ovom ratu za budućnost naša planete.
“Strpljenje“ treba korak po korak da se vrati u realnost. Putinov govor od 1. marta će ostati upamćen u istoriji kao jedan takav korak, ali će biti potrebno još mnogo takvih koraka pre nego što se strpljenje konačno probudi.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu6]
