Naslovnica SPEKTAR The Saker: Smisao ruskih boraca 5. generacije u Siriji

The Saker: Smisao ruskih boraca 5. generacije u Siriji

subvdkfhjednfedmswfl

Pre svega, izveštaji o avionima Su-57 u Siriji su tačni. Neki kažu 2 aviona, neki kažu 4 (od ukupnog trenutnog broja od njih 13). To nije zaista važno, ono što je bitno jeste to da je raspoređivanje nekoliko Su-57 u Siriji činjenica i da to predstavlja dramatično odstupanje od strandardne ruske (i sovjetske) prakse.

Predstavljanje višenamenskog borca 5. generacije Suhoj 57

Su-57 (“PAK-FA“; “T-50“) je prvi pravi višenemenski avion 5. generacije proizveden od strane Rusije. Svi ostali višenamenski i avioni vazdušne superiornosti koji su ranije raspoređeni u Siriji (kao što su Su-30SM i Su-35S) su 4++ avioni, ne zaprvo 5. generacije. Neko bi s pravom mogao pomisliti da je 4++ strašno blizu 5, ali zapravo nije.

[adsenseyu6]

4++ generacija aviona je zapravo 4. generacija aviona unapređena brojnim sistemima i sposobnostima koje se tipično povezuju sa 5. generacijom, ali svima njima nedostaje nekoliko ključnih komponenti prave 5. generacije aviona, kao što su:

– smanjena površina radarskog preseka (stelt)

– sposobnost letanja pri supersoničničnim brzinama bez upotrebe naknadnog sagorevanja

– sposobnost nošenja oružja u posebnom delu za oružje (za razliku od spoljašnjeg, ispod krila ili tela)

– napredna “situaciona svest“ (mrežno-centrična) sposobnost (senzor i spoljna fuzija podataka)

Da skratimo priču, razlika između aviona 4. i 5. generacije je zaista ogromna i ne zahteva jedan, već nekoliko veoma kompleksnih “tehnoloških skokova“, naročito u integracijama brojnih kompleksnih sistema.

Jedina zemlja koja trenutno ima raspoređenog pravog borca 5. generacije su SAD sa svojim F-22. U teoriji, SAD takođe imaju još jednog borca 5. generacije, F-35, ali je on toliko loše dizajniran i ima toliko velike probleme da se u suštini može odbaciti. Za sada je F-22 jedina “prava stvar“- temeljno testiran i u potpunosti raspoređen u značajnom broju. Ruski Su-57 još uvek zaostaje nekoliko godina, jer nije temeljno testiran ili raspoređen u značajnom broju.

[adsenseyu5]

To ne znači da Rusi ne sustižu vrlo brzo, oni to čine, ali trenutno, Su-57 je završio samo prvu fazu testiranja. Standardna sovjetska/ruska procedura bi bila da u ovom trenutku pošalju nekoliko aviona u bazu ruskih vazdušno-kosmičkih snaga (RAF) u Lipecku kako bi vojnu posadu upoznali sa ovim avionom, i nastavili testiranje uz povratne informacije, ne od testnih pilota, već od pravih vazduhoplovnih borbenih instruktora.

Ova druga faza testiranja bi lako mogla trajati 6 meseci ili više, i otkriti veoma veliki broj “manjih“ problema, od kojih bi mnogi mogli imati zapravo veoma ozbiljne posledice u stvarnom borbenom raspoređivanju. Drugim rečima, Su-57 je još uvek veoma “sirov“ i verovatno mu je porebno mnogo podešavanja, pre nego što bude spreman da zaista bude raspoređen u borbi.

Ideja da su Rusi poslali Su-57 u Siriju kako bi se na neki način takmičili sa F-22, ili na drugi način učestvovali u stvarnoj borbi je netačna. Iako je, na papiru. Su-57 još napredniji i sposobniji od F-22, u stvarnosti Su-57 ne predstavlja kredibilnu pretnju američkim snagama u Siriji.

Ruski izveštaji o tim avionima kako su razneli Gutu ili pobili hiljade Amerikanaca, nisu ništa drugo nego jeftina i zapaljiva propaganda od neukih ruskih nacionalista koji izgleda ne shvataju da razaranje urbanih centara nije čak ni teorijska misija Su-57 aviona.

Međutim, potpuna besmislica je monopol ruskih nacionalista. Ljudi u „National Interest“ su podelili članak (koji je prvobino objavljen na blogu „The War is Boring“) koji u suštini odbacuje Su-57 kao neuspeli i mrtav projekat, a njegovo raspoređivanje u Siriji kao “farsu“.

Sa druge strane, imamo britanski „Daily Express“ koji je pisao o Vladimiru Putinu koji je poslao svoj “zastrašujući najsavremeniji Su-57“ u sirijsku ratnu zonu. Baš kao i sa Kuznjecovim, zapadni mediji ne mogu da se odluče da je ruska oprema zasterela, beskorisna gomila otpadnog metala ili zastrašujuća pretnja zbog koje ceo svet ne bi trebalo da spava.

[adsenseyu6]

Na kraju, ideja da je Putin (lično?) poslao ova 4 aviona u Siriju kako bi mu pomogli u njegovog kampanji za ponovni izbor je takođe lišena svake istine, i čini da se zapitamo da li su oni koji pišu takve gluposti uopšte svesni Putinove popularnosti.

Dakle, šta se zaista dešava?

Pa iskreno, to je teško reći, a ruski zvaničnici ne govore ništa o tome. Ipak, razni dobro obavešteni ruski analitičari su ponudili nege obrazovne pretpostavke o tome šta se događa. Kratka verzija je ovo- Su-57 su poslati u Siriju samo da bi testirali njihovu avioniku u borbenom elekromagnetnom okruženju.

Rizici ovog raspoređivanja u Siriji su veoma stvarni i veoma ozbiljni. Koliko znamo, još uvek nisu izgrađena skloništa otporna na bombe, a Rusija je nedavno izgubila veliki broj aviona (neke u potpunosti, a neke ne) kada su “dobri teroristi“ koristili minobacače na bazu Hmeimim. Dakle, sada imamo četiri Su-57 (od njih 12 ili 13 možda?!), svaki vredan od 50-100 miliona dolara, na otvorenom nebu u ratnoj zoni?! Šta je sa operativnom sigurnošću? Šta je sa osnovnom bezbenosti?

Postoji i politički rizik. Dobro je poznato da SAD vrše ogroman pritisak na Indiju, da se povuče iz zajedničkog razvoja između Rusije i Indije u programu Borbenih aviona pete generacije (FGFA) ili Perspektivnog višenamenskog borca (PMF).

Da bi stvari bile gore, Indija trenutno ima previše paralelnih programa aviona i, navodno, postoje neslaganja između Rusa i Indijaca po pitanju dizajnerskih karakeristika. Sa očigledno konstantnom katastrofom F-35, poslednja stvar koja je Americi potrebna je uspešan ruski konkurent 5. generacije koji se pojavljuje bilo gde na planeti (naročito onaj koji ima jasan potencijal da daleko nadmaši i uspešni F-22 i katastrofalni F-35).

[adsenseyu5]

Su-57 takođe ima značajne konkurente u Rusiji- gore pomenuti avion 4++ generacije, naročito Su-35S. Ovde imamo sličnu dinamiku kao kod F-22, iako je na papiru Su-57 jasno superiorniji u odnosu od Su-35S, u stvarnom svetu je Su-35S dobro testiran i raspoređen sistem koji je, za razliku od F-22, mnogo jeftiniji od Su-57 (F-22 je najmanje duplo skuplji od Su-57). Ovo pitanje je naročito važno za unutrašnje, rusko tržište. Dakle, pravo pitanje za RAF je jednostavno- da li je Rusiji zaista potreban Su-57 i, ako jeste, u kom broju?

Ovo je veoma složeno pitanje, kako tehnički tako i politički, i da bi se čak i pokušalo odgovoriti na njega, morali bismo napraviti mnošto vrlo diskutabilnih pretpostavki o tome sa kakvim pretnjama će se RAF suočavati u budućnosti i koje vrste misija će im biti dodeljene. Najveći problem za Rusije to što već imaju niz izuzetno uspešnih borbenih aviona, naročito Su-35S u zastrašujući Su-34.

Da li bi Rusija trebalo da rasporedi više ovih aviona ili bi trebala da uloži veće resurse u novi vrlo složen i napredni avion? Većina ruskih analitičara bi se verovatno složila da Rusija mora biti u mogućnosti da rasporedi minimalan broj pravih borbenih aviona 5. generacije, ali se verovatno ne bi složili oko toga koji je taj minimalan broj. Trenutni avioni 4++ generacije su veoma uspešni i više nego konkurenti njihovim zapadnim kolegama, sa eventualnim izuzetkom F-22. Ali koliko je verovatno da će Rusi i Amerikanci zapravo započeti pravi rati?

Budućnost Su-57 je daleko od sigurne, i to bi delom moglo objasniti odluku da se nekoliko njih pošalje u Siriju- ne samo da bi testirali njihovu avioniku, već i da postignu PR uspeh povećavajući vidljivost i, naročito, simboličnu ulogu aviona. Ruski zvaničnici su priznali da je raspoređivanje u Siriji trebalo da se podudara sa proslavom „Dana zaštitnika otadžbine“.

Webtribune.rs

[adsenseyu6]