Razvoj nuklearnog naoružanja, pulsno elektromagnetno oružje i sajber napadi iz Pekinga i Moskve stavljaju SAD u poziciju u kojoj nije bila nikada do sada.
Sjedinjene Američke Države su u poslednjih osamdeset godina doživele gotovo konstantan niz katastrofalnih propusta kada su u pitanju obaveštajne službe.
Japanski napad na Perl Harbor iznenadio je Ameriku 1941. godine, da bi potom usledila invazija Severne Koreje na Južnu Koreju i kineska intervencija u Korejskom ratu deceniju kasnije.
U skorije vreme, američka obaveštajna služba nije uspela da predvidi, ili upozori američki politički vrh na terorističke napade 11. septembra 2001, kao ni na nedavnu globalnu pandemiju koronavirusa, koja je odnela živote preko 700.000 Amerikanaca i miliona ljudi širom sveta.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Izgleda da američka obaveštajna služba neće uspeti da predvidi, a kamoli unapred da upozori na egzistencijalni nuklearni, sajber ili elektromagnetni impulsni (EMP) napad na SAD od strane američkih protivnika.
Navodno, američki lideri nisu zabrinuti zbog sve ratobornijih i vojno nadmoćnijih sila „Nove osovine“ koje im se suprotstavljaju od kraja Hladnog rata.
Pomenuti savez dva najmoćnija američka protivnika nije se desio iznenada. Rusija i Kina osnovale su Šangajsku organizaciju za saradnju u junu 2001.
Ruski predsednik Vladimir Putin od tada je opisuje kao „obnovljeni Drugi varšavski pakt“. Rusija i Kina sada grade vojni savez koji uključuje više od 68 odsto kopnene mase Evroazije, skoro 42 odsto svetske populacije, gotovo 30 odsto svetskog BDP-a i približno 75 odsto svetskog operativnog nuklearnog oružja.
Rusija je razvila super-elektromagnetno pulsno oružje pre više od dve decenije. Nuklearno oružje je dizajnirano da pojača efekte EMP-a.
Kasnije je ovu smrtonosnu tehnologiju podelila sa svojim kineskim i severnokorejskim saveznicima.
Nedavno je procenjeno da Rusija, Kina i Severna Koreja imaju mogućnosti da iskoriste EMP i napade sajber ratova kako bi zatvorile američku električnu mrežu i drugu kritičnu infrastrukturu, uključujući internet, finansijske sisteme, transportne sisteme, hranu i vodu distributivni sistemi, komunikacioni sistemi i hitne službe, za samo nekoliko minuta.
Takvi napadi mogli bi da onemoguće Globalni sistem pozicioniranja i vojne satelite za rano upozorenje, onemogućivši Amerikance da preduprede kasnije napade na Sjedinjene Države i njihove saveznike. Američki vojni lideri čak su izrazili zabrinutost da bi njihov nuklearni sistem komande, kontrole i komunikacije mogao da bude ranjiv na kibernetičke napade.
Takav napad mogao bi da poremeti predsednikovu sposobnost da izvede osvetnički nuklearni napad. Takođe, to bi moglo da spreči američke konvencionalne vojne snage da komuniciraju sa svojim komandantima, ili koordinirati njihove napade, čineći ih osetljivijim na poraz.
Sjedinjene Države tek treba da razviju bilo kakvo super-EMP oružje kako bi sprečile svaki takav napad.
Predsednik Džozef Bajden je delimično izabran i zbog svoje platforme za zaštitu životne sredine od globalnih klimatskih promena. Međutim, malo ljudi shvata da bi super-EMP ili sajber napad na američku domovinu verovatno bio daleko katastrofalniji za američke građane i životnu sredinu.
Takav napad mogao bi da prouzrokuje topljenje svih devedeset četiri nuklearna reaktora u Sjedinjenim Državama, kao i širenje radioaktivne kontaminacije u obližnje gradove.
Ukoliko bi došlo do takvog napada, tada američki lideri ne bi mogli ni da znaju koja zemlja ih je napala ili kome da uzvrate.
Godine 2008., Kongresna komisija EMP-a je procenila da bi takav kataklizmični napad na nacionalnom nivou mogao da prouzrokuje da do 90 odsto Amerikanaca umre u roku od dvanaest meseci usled gladi, bolesti i sloma društva.
S obzirom na njihov razorni potencijal, američki stručnjaci za nacionalnu bezbednost trebalo bi ozbiljno da razmisle o reklasifikaciji sajber i EMP oružja kao oružja za masovno uništenje.
Uprkos ovim upozorenjima, američki lideri nisu učinili mnogo da zaštite američki narod od EMP -a i sajber napada. Takođe nisu uspeli da primene nacionalni sistem protivraketne odbrane radi zaštite od nuklearnih projektila.
U slučaju katastrofalnog kinesko-ruskog napada na američku zemlju, velika je šansa da bi čak i američki saveznici odbili da stanu u njenu odbranu iz straha od deljenja iste sudbine.
Kako su američki lideri dopustili da zemlja postane tako ranjiva?
Američki lideri su nakon završetka Hladnog rata započeli politiku nuklearnog razoružanja tempom koji je bio daleko brži od ruskog, naivno verujući da je egzistencijalna pretnja prošla.
Ovo je izložilo Sjedinjene Države nepotrebnim i sve nepodnošljivijim rizicima. Do 2016. godine američki nuklearni arsenal smanjen je sa 30.000 nuklearnih oružja na samo 1.750 operativnih bojevih glava. Danas je samo 720 američkih bojevih glava spremno za lansiranje u bilo kom trenutku, od kojih bi tek 50 odsto verovatno preživelo prvi nuklearni napad velikih razmera. Pouzdanost američkih nuklearnih zaliha takođe predstavlja veliku zabrinutost. Nijedna uprava do sada nije uspela da osigura da će u slučaju krize funkcionisati kako je zamišljeno.
Tokom protekle decenije, SAD su dopustile da ih kinesko-ruski savez prestigne u gotovo svim priznatim merama strateške vojne moći. To uključuje ofanzivne sisteme nuklearnog naoružanja, nacionalnu raketnu odbranu, hipersonično oružje, super-EMP oružje i mogućnosti sajber ratovanja.
Amerika je zaostala za svojim protivnicima u smislu njihove kombinovane ekonomske i industrijske proizvodne moći, njihove sposobnosti da proizvedu velike sisteme naoružanja bez stranih komponenti, učvršćivanja kritične infrastrukture protiv EMP/sajber napada, njihove civilne odbrane i opšteg preživljavanja u nuklearnom ratu.
Ministarstvo odbrane procenilo je 2017. godine da je Rusija u procesu izgradnje sopstvenog nuklearnog arsenala od ukupno 8.000 raspoređenih bojevih glava, što je i do četiri i po puta više od operativnih nuklearnih glava koje imaju SAD.
Rusija je takođe rasporedila šest strateških nuklearnih sistema tipa „super oružja“ koje Sjedinjene Države čak i ne poseduju, a koji nisu ograničeni postojećim ugovorima o kontroli naoružanja. Bivši visoki oficir američke vojne obaveštajne službe Rebeka Kofler izjavila je da Putin veruje da je rat sa Sjedinjenim Državama „neizbežan“.
U međuvremenu, američki satelitski snimci otkrili su da je Kina u procesu brzog širenja svog strateškog nuklearnog arsenala za do 4.000 bojevih glava-broj nuklearnih bojevih glava i do dvadeset puta veći od nedavnih procena američkog nuklearnog arsenala.
Ono što još više zabrinjava jeste to da bi buduće nuklearne snage Kine mogle da budu i do 400 odsto veće od današnjih nuklearnih snaga SAD-a u stanju pripravnosti.
Rusija i Kina bi u narednih nekoliko godina mogle da izbace kombinovane snage od 9.000 raspoređenih strateških nuklearnih glava, od kojih će 7.200 biti u pripravnosti i spremne za gađanje u bilo kom trenutku.
Na osnovu vremena koje je Sjedinjenim Državama bilo potrebno za izgradnju sopstvenih raketnih silosa tokom Hladnog rata, Kina bi mogla da završi izgradnju svojih četiri stotine silosa za interkontinentalnu balističku raketu (ICBM) DF-41 za samo dve godine. Međutim, s obzirom na brz tempo njihove izgradnje, moguće je da bi ih mogli da završe i ranije.
David T. Pyne (The National Interest)
Webtribune.rs
