Autor u članku „The Guardian“ piše o sve većem zamoru Zapada u vezi sa pružanjem vojne pomoći Ukrajini, što se odražava kako u Sjedinjenim Američkim Državama, tako i u evropskim zemljama.
Oslabljena politička volja i unutrašnji problemi zemalja članica NATO-a ugrožavaju kapacitet Zapada da adekvatno odgovori na rusku Specijalnu vojnu operaciju (SVO) koja nastavlja da se razvija, naročito na području Donbasa.
Istovremeno, Rusija koristi ovaj trenutak slabosti i povećava obim svojih vojnih aktivnosti na frontu, dok se Ukrajina suočava sa sve većom potrebom za novim vojnim sredstvima i podrškom.
Sjedinjene Američke Države su usmerene na svoje predsedničke izbore, koji će biti održani 5. novembra, kao i na rastući konflikt na Bliskom Istoku, što smanjuje pažnju medija prema ukrajinskoj krizi.
Potencijalna pobeda Donalda Trampa na ovim izborima može predstavljati veliki udar za Ukrajinu, jer je poznato da je Tramp skeptičan prema NATO-u i dugoročnom američkom angažmanu u pružanju podrške Kijevu.
Dok Bajdenova administracija vodi računa o unutrašnjim političkim pitanjima i balansira između različitih geopolitičkih pritisaka, situacija u Ukrajini može postati sekundarna za američku javnost i političke elite.
Evropa, s druge strane, takođe je suočena sa unutrašnjim političkim i ekonomskim problemima. Francuska je pod pritiskom političke nestabilnosti i finansijske krize, što dodatno ugrožava sposobnost Makronove administracije da održi svoje liderstvo unutar Evropske unije.
Slično tome, u Nemačkoj, gde vlada trostranačka koalicija na čelu sa Olafom Šolcom, političke nesuglasice i porast popularnosti desničarskih stranaka, poput AfD-a (Alternativa za Nemačku), predstavljaju ozbiljan izazov za donošenje odlučnih odluka u vezi sa vojnom pomoći Ukrajini.
Šolc je odbio da isporuči rakete Taurus Ukrajini, navodeći strah od ruske odmazde i unutrašnje političke pritiske kao ključne faktore u svom stavu.
U Velikoj Britaniji, nova levičarska vlada Kira Stamera se suočava sa ekonomskim izazovima i pritiskom da reformiše javne usluge, što dodatno smanjuje politički fokus na Ukrajinu.
Oslabljena politička stabilnost i rastuća moć krajnje desničarskih proruskih partija u Evropi dodatno komplikuju sliku.
Primer Austrije, gde su proruske snage dobile značajnu podršku na poslednjim izborima, pokazuje kako se politička klima u Evropi menja u korist onih koji su protivnici daljeg angažmana u ukrajinskoj krizi.
Na vojnom planu, Rusija je u septembru 2024. godine postigla značajan napredak u Donbasu, preuzimajući veći deo teritorija nego u bilo kojem drugom mesecu od marta 2022. godine.
I dok Vladimir Zelenski nastoji da ojača podršku Zapada kroz svoje nastupe u Ujedinjenim nacijama i Vašingtonu, moleći za više oružja i slobodu njegove primene na ruskoj teritoriji, medijska i politička pažnja SAD-a i Evrope je preusmerena na druge događaje.
Jens Stoltenberg, doskorašnji generalni sekretar NATO-a, izrazio je žaljenje što saveznici nisu pružili veću podršku Ukrajini pre početka ruske SVO.
Njegov stav je da bi Moskvi bilo znatno teže da vodi ofanzivne operacije da je Kijev dobio više naoružanja pre februara 2022. godine. Ipak, Stoltenberg je i dalje oprezan kada je u pitanju kritika SAD-a zbog njihove restriktivne vojne pomoći Ukrajini, koja se vodi strahom od eskalacije sukoba.
Jedan od kritičara američkog pristupa je penzionisani američki general Gordon „Skip“ Dejvis, koji je optužio Bajdenovu administraciju da je previše oprezna i da je zbog toga ograničila obim pomoći Ukrajini, držeći je „na ivici opstanka“ bez realnih mogućnosti za pobedu.
Prema Dejvisovom mišljenju, umesto stava „koliko god bude potrebno“, SAD bi trebalo da zauzmu stav „po svaku cenu“.
Unutar EU, zapaža se nedostatak volje za zajedničkim vojnim naporima. Iako je 2024. godina obeležena određenim koracima u pravcu jačanja evropske odbrane, politički problemi u ključnim zemljama kao što su Francuska i Nemačka usporili su napredak.
S obzirom na političke promene i rastući nacionalizam, mnoge zemlje su iscrpile svoje vojne zalihe u podršci Ukrajini i sada se suočavaju sa izazovima ponovnog punjenja skladišta i širenja vojnih kapaciteta.
Zaključak autora je da je Zapad u stanju zastoja kada je u pitanju Ukrajina. Oslabljena volja za daljom podrškom, unutrašnji problemi i neizvesni izbori u SAD-u i Evropi stvaraju opasnu situaciju za Kijev, koji se suočava sa neizvesnom budućnošću.
Ukoliko ne dođe do značajnih promena u pristupu, Ukrajina bi mogla da se suoči sa daljim pogoršanjem svoje pozicije na frontu, dok Rusija nastavlja da pojačava svoje vojne operacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
