„The Economist“ predviđa: Zemlje Evrope mogu bankrotirati i ostati zaglavljene u prošlosti …

Evropske zemlje će bankrotirati u narednim godinama, ako preduzmu pogrešne korake da izađu iz energetske krize, navodi se u uvodniku „The Economist-a“.

Nakon obustave pumpanja gasa kroz gasovod „Severni tok“, cene goriva su skočile za 30 odsto, navodi se u materijalu. Ako se ovakvo stanje nastavi tokom godine, potrošnja EU na gas i struju mogla bi da dostigne 1,4 triliona evra – sedam puta više nego poslednjih godina. Takve podatke je dala investiciona korporacija „Morgan Stanley“.

U tom kontekstu, energetska kriza je prerasla u političku i ekonomsku- širom Evrope preduzeća staju i bankrotiraju, prihodi padaju, a troškovi stanovnika rastu, navodi se u članku.

Vlade reaguju na problem hitnim intervencijama i isplatama- Nemačka će potrošiti još 65 milijardi evra (1,8 odsto BDP) na mere podrške, Britanija planira da izdvoji više od sto milijardi funti (4,3 odsto BDP), a rukovodstvo EU nije isključilo uvođenje gornje granice prihoda za energetske kompanije.

„Pokušavajući da preduzmu neke mere što je pre moguće, vlade ne bi trebalo da napuštaju ekonomsku logiku i razboritost“, piše list.

Najpopularnija taktika je zamrzavanje cena struje, kao što je to uradila Francuska. Takva mera pomaže u obuzdavanju inflacije smanjenjem opterećenja centralnih banaka, i otklanjanjem potrebe za podizanjem ključne stope. Međutim, ovo rešenje ima kolosalne nedostatke, upozorio je „The Economist“.

Ograničavanje cene ne smanjuje potražnju za energentima, što dovodi do odlaganja važnih reformi, a kasnije iz političkih razloga neće biti moguće ukinuti ograničenja, naglasili su urednici. Autori su pozvali da se stanovništvu nadoknade komunalni računi u gotovini, a da se preduzećima izdaju državni zajmovi.

Ove mere će zahtevati ogromne troškove, njihova primena će Evropu koštati 450 milijardi evra. Međutim, autori su upozorili vlade, da ne povećavaju teret duga kroz nove kredite.

„Upozoravajući deficiti tokom inflacije će primorati centralne banke da još više podignu kamatne stope, što će vladama učiniti još skupljim servisiranje svojih dugova“, objašnjava se u članku.

Publikacija je pozvala da se preduzmu „prave akcije“ u trenutnoj situaciji- da se nametnu porezi na veće prihode energetskih kompanija, napuste spot cene na tržištu goriva, i stimulišu ulaganja u alternativne izvore.

„Ako su akcije pogrešne, države mogu bankrotirati, a evropska elektroprivreda će ostati zaglavljena u prošlosti“, zaključuje „The Economist“.

Zapadne zemlje suočene su sa rastom cena energenata i naletom inflacije, zbog uvođenja sankcija Moskvi, i politike napuštanja ruskog goriva. Zbog poskupljenja goriva, pre svega gasa, industrija na Zapadu je u velikoj meri izgubila svoje konkurentske prednosti, što se odrazilo i na druge sektore privrede.

Takođe , Sjedinjene Države i evropske zemlje, suočavaju se sa rekordnom inflacijom u poslednjih nekoliko decenija.

***

Poštovani čitaoci – Naše autorske tekstove objavljujemo samo na socijalnoj mreži Vkontakte  i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.

Naš VKontakte kanalhttps://vk.com/id718919389   Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune

Webtribune.rs