Nikola Tesla je za života u Beogradu proveo svega 31 sat i tokom tog perioda sreo se sa brojnim važnim ljudima u Srbiji. Ipak, jedan susret ostaće zauvek zabeležen u istoriji kao dupli presedan u životima dva velika Srbina.
Prošlo je 125 godina otkad je Tesla doputovao u Beograd kako bi primio Orden Svetog Save drugog stepena.
Tesla se tokom boravka u srpskoj prestonici sreo sa ministrom prosvete Androm Mitrovićem, posetio je i Narodni muzej i Univerzitet, gde se obratio studentima i profesorima, a potom je imao i sastanak sa Đorđem Stanojević, fizičarem koji je zaslužan za početke elektrifikacije Srbije i tom prilikom su razgovarali o započetoj gradnji električne centrale u Beogradu.
[adsenseyu1]
Manifestacija priređena u čast velikog naučnika organizovana je na Topčiderskom brdu.
Bio je to svečani doček kod tadašnjeg kralja Aleksandra Obrenovića. Tom prilikom Tesli je dobrodošlicu poželeo i srpski pesnik i lekar Jovan Jovanović Zmaj.
Baš te večeri desila su se dva fantastična presedana
Zmaj je prvi i jedini put javno čitao svoje pesme, a jedna od njih bila je pesma posvećena velikom Nikoli Tesli. Dirnut gestom pesnika kojeg je oduvek cenio, naučnik koji je bio poznat kao neko ko zbog straha od bakterija ne skida rukavice, učinio je nešto neočekivano.
Goloruk se pozdravio sa Zmajem, poljubio mu ruku i rekao:
Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama sam čitao Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti.
Tesla je ispunio obećanje i preveo u prozi četiri Jovanovićeve pesme: „Tri hajduka“, „Dva sna“, „Ciganin hvali svoga konja“ i „Tajna ljubav“. Hteo je da prevede i „Đuliće“, ali mu je bilo preteško, kako je i napisao u pismu koje je poslao Zmaju.
U pismu kojem se javio svom ujaku Paji Mandiću Tesla je primetio sledeće:
– Po uspehu sudim da sam tim mojim člankom više koristio srpstvu nego radom iz oblasti elektriciteta.
Ovo je Zmajeva pesma koja je toliko dirnula velikana svetske nauke:
Ne znam šta je, jel’ suština
Il’ to čini samo mis’o
Čim smo čuli dolaziš nam,
Odmah si nas elektris’o
Na što žice sprovodnice
Elektrika juri širom,
Vazduhom će biti spoja
(Posle možda i etirom).
Stoji stablo, stoji Srpstvo,
Majka svakom listu – sinu ;
Najsvežiji list mu trepnu
Pa odleti u daljinu.
Ti nam Tesla, ti vrliče,
Ode letom jače struje
U daleku Kolumbiju,
Da ti umlje kolumbuje.
I ti, Tesla, u kojem se
Ispolinske misli roje,
Tebe vraća neodolje,
Da poljubiš stablo svoje.
Ljubi stablo, dojčine mu,
Sisni dojku, sine vrli;
Svaka grana srpskog stabla
Tesli tepa, Teslu grli.
Beograd je danas sretan
Rukujuć’ se s srpskom dikom
I otkriva srce svoje
Pred Srbinom velebnikom.
No ti moraš opet natrag
Sastanak nam kratko traja
Al’ toplotu nosi sobom
Bratimskoga zagrljaja
Ostvarena j’ mis’o tvoja
[adsenseyu4]
Mis’o divna i golema:
Među nama biće veza,
A daljine nema, nema.
Razumeće listak sveži
Svaku žilu svoga stabla,
Spajaće nas elektrika
(Elektrika naših srca)
I bez žice i bez kabla.
Pored toga, Zmaj mu je spevao i jedan katren po ugledu na stihove iz Biblije:
Priroda i njeni zakoni
Sve beše mrkli mrak;
Nek bude Tesla! – reče Bog
I blesnu svetlosni zrak.
(Dnevno)
