Amerika se 2. aprila probudila s vetrom promene koji nije došao iz Kongresa, niti sa Volstrita, već direktno iz Ružičnjaka Bele kuće.
Donald Tramp, sa devet američkih zastava koje su mu lepršale iza leđa i marincima koji su zasvirali „Hail to the Commander“, objavio je ono što mnogi nazivaju najdubljim rezom u globalnoj trgovinskoj ravnoteži poslednjih decenija – uvođenje drastičnih, „recipročnih“ carina gotovo na svu robu koja ulazi u SAD.
I to nije bio samo administrativni gest. Bila je to prava predstava – orkestrirana, simbolična i glasna.
Pod svetlima reflektora, među sindikalnim radnicima u fluorescentnim prslucima i novinarima čiji su izrazi lica prelazili iz zbunjenosti u nevericu, Tramp je pokazao grafikon koji je trebalo da objasni – ili opravda – ovu veliku promenu.
Tvrdi da su druge zemlje decenijama koristile Ameriku, namećući nepravedne uslove trgovine, dok su njeni farmeri i proizvođači ostajali kratkih rukava. I sada, kako kaže, „prijatelji“ više nisu imuni – „u mnogим slučajevima, prijatelj je gori od neprijatelja“.
Pa da se prebroje. Kina – 34 odsto, Japan – 24, Evropska unija – 20. Uvoz iz Ukrajine? Standardnih 10 odsto. Čak su i nenaseljena ostrva Herd i Mekdonald iz indijskog okeana došla pod udar, samo zato što spadaju pod australijsku jurisdikciju. Izuzetak? Rusija.
Nije se našla na spisku pogođenih. Bela kuća objašnjava da američke sankcije ionako skoro u potpunosti isključuju trgovinu sa Moskvom. Ali u diplomatskim kuloarima šuška se da tu ima više od pukih brojki – možda i pipanje pulsa za buduće relaksacije?
U pozadini svega ovoga stoji Trampovo staro verovanje: Da carine nisu samo ekonomsko sredstvo, već i politička poluga. Njegova računica glasi – ako američka roba plaća ulaz na strana tržišta, onda i strana roba mora da plati ulazak na američko.
„Vreme је da vratimo dostojanstvo našim radnicima“, čulo se sa govornice. Sredstva dobijena od carina, procenjuje on, doneće čak 6 biliona dolara – za otplatu duga, za smanjenje poreza. Međutim, stručnjaci dižu obrvu: Nije to tek tako. Mnogi već govore o porastu cena, inflaciji, usporavanju domaće potrošnje.
U Nemačkoj, vrisak. Ministar ekonomije Robert Habek upozorio je da bi ova „tarifna manija“ mogla da katapultira svet u novu recesiju. Udruženje automobilske industrije tamo zvoni na uzbunu – potencijalni gubitak: 4 milijarde dolara.
EU je već najavila protivmere, pominje se čelik, aluminijum, čak i kućni aparati, a reč „odmazda“ više nije samo u diplomatskim beleškama.
Među trgovinskim analitičarima vlada utisak da Tramp pokušava da izgradi novi „zid“ – ali ovaj put ne od betona, već od tarifa. Neki bi rekli, zid koji ide ukrug – oko cele Amerike.
U kancelarijama međunarodnih korporacija vlada pometnja. Ljudi proveravaju ugovore, planiraju premeštanje lanaca snabdevanja, kalkulišu gubitke.
U Briselu – nervoza, u Tokiju – razočaranje, u Pekingu – ogorčenje. Kineski „Global Times“ oštro je poručio da se SAD precenjuju, da će svet brže nego što Tramp misli naučiti da funkcioniše bez njih.
Ali u Americi, barem u nekim krugovima, stvari zvuče drugačije. Postoje oni koji tvrde da je vreme da se odustane od zavisnosti od uvoza i da se krene u punu reindustrijalizaciju. Izvršni potpredsednik Koalicije za prosperitetnu Ameriku Nik Jakovela vidi ovu odluku kao ispravljanje istorijskih nepravdi – „vraćanje proizvodnje kući“.
Jedan od sagovornika blizak republikanskom establišmentu prokomentarisao je: „Nije više stvar u trgovini – ovo je test suvereniteta. Ili igraš po svojim pravilima, ili ti ih nameću drugi.“
Pa kako god da se gleda, Tramp ne beži od sukoba. Njegova poruka je jasna: Svet se promenio, i Amerika više ne namerava da ćuti i trpi. Sada udara nazad – kroz cifre, poreze i carinske liste koje se protežu duže od zimske senke.
Na kraju dana, sve zavisi koga pitate. Jedni kažu – revolucija. Drugi – haos. A možda su oba odgovora tačna. Jer ako je svet dosad bio globalno selo, Tramp sada pokušava da ga pretvori u ogradom ograđeno imanje.
U svakom slučaju, dan kada se u Vašingtonu slavilo „oslobađanje“ možda će u Berlinu, Tokiju i Briselu ostati upamćen kao početak novog trgovinskog lavirinta – bez mape i bez izlaza.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
