Talibanska vlada u Avganistanu – državi koja je donedavno proizvodila 90% svetskog heroina – drastično je smanjila uzgoj opijuma širom zemlje.
Zapadni izvori procenjuju smanjenje do 99% u nekim provincijama. Ovo postavlja ozbiljna pitanja o ozbiljnosti napora SAD za iskorenjivanje droge u zemlji u poslednjih 20 godina.
Kako globalne zalihe heroina presušuju, stručnjaci kažu da se plaše, da bi to moglo izazvati sve veću upotrebu fentanila – droge desetine puta jače od heroina, koji već ubija više od 100.000 Amerikanaca godišnje.
Talibani rade ono što SAD nisu
Već je nazvan „najuspešnijim naporom u borbi protiv narkotika u istoriji čovečanstva“. Naoružani samo štapovima, timovi brigada za borbu protiv narkotika putuju zemljom i seku polja maka u Avganistanu.
U aprilu prošle godine, vladajuća talibanska vlada objavila je zabranu uzgoja maka, navodeći kako njihova jaka verska uverenja, tako i izuzetno štetne društvene troškove koje su heroin i drugi opioidi – dobijeni iz soka biljke maka – prouzrokovali širom Avganistana.
Novo istraživanje kompanije za geoprostorne podatke „Alcis“ sugeriše, da je proizvodnja maka već opala za oko 80 odsto od prošle godine. Zaista, satelitski snimci pokazuju da je u provinciji Helmand, oblasti koja proizvodi više od polovine useva, proizvodnja maka opala za neverovatnih 99%.
Pre samo 12 meseci dominirala su polja maka, ali „Alcis“ procenjuje da sada u Helmandu raste manje od 1.000 hektara maka.
Umesto toga, farmeri sade pšenicu, pomažući u suzbijanju najveće gladi koju su američke sankcije pomogle da stvore. Međutim, Avganistan je i dalje u opasnom stanju, a Ujedinjene nacije upozoravaju da je šest miliona ljudi blizu gladi.
Talibani su čekali 2022. da uvedu dugo očekivanu zabranu kako ne bi ometali sezonu rasta. To bi izazvalo nemire među seoskim stanovništvom iskorenjivanjem useva koji su farmeri mesecima uzgajali. Od 2020. do kraja 2022. cena opijuma na lokalnim tržištima porasla je za čak 700%. Ipak, s obzirom na insistiranje Talibana – i njihovu efikasnost u iskorenjivanju – malo ko je bio u iskušenju da sadi mak.
[adsenseyu1]
Zabrana maka je praćena sličnom kampanjom protiv industrije metamfetamina, pri čemu je vlada ciljala na usev efedre i zatvarala laboratorije za efedrin širom zemlje.
Nadolazeća katastrofa
Avganistan proizvodi skoro 90% svetskog heroina. Stoga će iskorenjivanje useva opijuma imati duboke posledice na upotrebu droga širom sveta. Stručnjaci sa kojima je „MintPress“ razgovarao upozorili su, da bi nestašica heroina verovatno izazvala ogroman skok u upotrebi sintetičkih opioida kao što je fentanil, za koji Centar za kontrolu bolesti procenjuje da je 50 puta jači i odgovoran za oduzimanje života više od 100.000 Amerikanaca svake godine.
„Važno je uzeti u obzir prethodne periode nestašice heroina i uticaj koji su oni imali na evropsko tržište droga“, rekao je za „MintPress“ Evropski centar za praćenje droga i narkomanije (EMCDDA), dodajući :
Iskustvo u EU sa prethodnim periodima smanjene ponude heroina sugeriše da to može dovesti do promena u obrascima snabdevanja i upotrebe droge. Ovo može uključivati dalje povećanje stope upotrebe polisupstanci među korisnicima heroina. Dodatni rizik za postojeće korisnike, može predstavljati zamena heroina štetnijim sintetičkim opioidima, uključujući fentanil i njegove derivate i nove moćne benzimidazol opioide.
Drugim rečima, ako heroin više nije dostupan, korisnici će preći na daleko smrtonosnije sintetičke oblike droge. Izveštaj Ujedinjenih nacija iz 2022. došao je do sličnog zaključka, napominjući da bi suzbijanje proizvodnje heroina moglo dovesti do „zamene heroina ili opijuma drugim supstancama… kao što su fentanil i njegovi analozi“.
„Ima tu opasnost u makro smislu, da ako skinete sav taj heroin sa tržišta, ljudi će preći na druge proizvode“, rekao je Matthew Hoh za „MintPress“.
Hoh je bivši zvaničnik Stejt departmenta koji je dao ostavku na svoju funkciju u provinciji Zabul, Avganistan, 2009. „Odgovor ne bi trebalo da bude ponovna invazija na Avganistan, ponovna okupacija i vraćanje narko-bosova na vlast, što je u suštini ono što ljudi impliciraju, kada žale zbog toga što su talibani zaustavili trgovinu drogom“, dodao je Hoh.
„Većina ljudi koji ovako govore i brinu se naglas, su ljudi koji žele da pronađu razlog da SAD odu i utiču na promenu režima u Avganistanu.
Ova nadolazeća katastrofa, međutim, neće odmah udariti. Još uvek postoje značajne zalihe droge duž ruta trgovine. Kako su predstavnici EMCDDA izjavili za „MintPress“, može proći više od 12 meseci pre nego što se žetva opijuma pojavi na evropskom maloprodajnom tržištu droge kao heroin – i stoga je prerano da se u ovoj fazi predviđa budući uticaj zabrane uzgoja na dostupnost heroina u Evropi.
Bez obzira na to, ako se zabrana uzgoja opijuma sprovede i održi, to bi moglo imati značajan uticaj na dostupnost heroina u Evropi tokom 2024. ili 2025.
Ipak, malo je naznaka da su talibani išta osim ozbiljni u iskorenjivanju useva, što ukazuje da zaista dolazi do krize heroina.
Sličan pokušaj talibana da eliminišu drogu desio se 2000. godine, u poslednjoj godini koliko su bili na vlasti. Bio je izuzetno uspešan, sa smanjenjem opijuma sa 4.600 tona na samo 185 tona.
Tada je bilo potrebno oko 18 meseci da se posledice osete na Zapadu. U Ujedinjenom Kraljevstvu, prosečna čistoća heroina pala je sa 55% na 34%, dok je u baltičkim državama Estoniji, Letoniji i Litvaniji heroin u velikoj meri zamenjen fentanilom. Međutim, čim su Sjedinjene Države izvršile invaziju 2001. godine, uzgoj maka se vratio na prethodni nivo i lanac snabdevanja je ponovo započeo.
„Jedinstveni američki problem“
Skoro 10 miliona Amerikanaca zloupotrebljava opioide na recept svake godine, i to po stopi daleko većoj od uporedivih razvijenih zemalja. Smrtni slučajevi usled predoziranja opioidima u Sjedinjenim Državama su deset puta češći po glavi stanovnika nego u Nemačkoj, i više od 20 puta u Italiji, na primer.
Jedan od razloga zašto su američki lekari mnogo skloniji da daju izuzetno jake lekove protiv bolova od svojih evropskih kolega je taj, što su bili podvrgnuti hiperagresivnoj marketinškoj kampanji Purdue Pharma, proizvođača moćnog opioida OkiContin. Purdue je lansirao OkiContin 1996. godine, a njegovi agenti su preplavili lekarske ordinacije da proguraju novi „čudesni lek“.
Ipak, u tužbi za tužbom, kompanija je optužena da laže i o efikasnosti i o zavisnosti od OkiContina, leka koji je navukao bezbroj Amerikanaca na opioide.
Vlasnici Purdue Pharma, porodica Sackler, redovno su opisivani kao najzlobnija porodica u Americi, a mnogi ih krive za stotine hiljada smrtnih slučajeva od predoziranja direktno pred njihovim vratima. U 2019. godini, pod težinom hiljada tužbi protiv nje, Purdue Pharma je podnela zahtev za bankrot. Godinu dana kasnije, izjasnio se krivim za krivične prijave zbog pogrešnog marketinga OkiContina.
Čak i nakon što su prošle godine bili primorani da plate skoro 6 milijardi dolara u gotovini žrtvama krize sa opioidima, porodica Sackler je i dalje jedna od najbogatijih porodica na svetu, i odbila je da se izvini za svoju ulogu u izgradnji carstva bola, koje je izazvalo stotine hiljada smrti.
Umesto toga, porodica je pokušala da opere svoj imidž kroz filantropiju, sponzorišući mnoge od najprestižnijih umetničkih i kulturnih institucija na svetu. To uključuje Gugenhajm muzej i Metropoliten muzej umetnosti u Njujorku, Univerzitet Jejl i Britanski muzej i Kraljevsku akademiju u Londonu.
[adsenseyu4]
Jedna grupa koja je neproporcionalno pogođena opioidima kao što su OkiContin, heroin i fentanil su ratni veterani.
Prema Nacionalnom institutu za zdravlje, veterani imaju dvostruko veće šanse da umru od predoziranja nego opšta populacija. Jedan od razloga za ovo je birokratija. „Uprava za veterane je uradila zaista loš posao u proteklim decenijama sa svojim lečenjem bolova, posebno njihovim oslanjanjem na opioide“, rekao je Hoh, bivši marinac, napominjući, da je „Uprava“ prepisivala opasne opioide po većoj stopi od drugih zdravstvenih agencija.
Bivši vojnici često moraju da se nose sa hroničnim bolom i povredama mozga. Hoh je primetio, da oko četvrt miliona veterana iz Avganistana i Iraka ima traumatske povrede mozga, a tome se dodaju i druge duboke povrede moralne prirode, koje su mnogi pretrpeli – povrede koje se obično ne vide. Kao što Hoh primećuje, veterani se okreću opioidima poput fentanila da bi se nosili sa mentalnim, emocionalnim i duhovnim posledicama rata, koristeći ih da uguše nevolje, pokušaju da pronađu olakšanje, pobegnu iz depresije, i nose se sa demonima koji ih proganjaju.”
Dakle, ako se talibanski program iskorjenjivanja opijuma nastavi, to bi moglo izazvati krizu fentanila, koja bi mogla ubiti više Amerikanaca nego što je to ikada učinila 20-godišnja okupacija.
(Alan Macleod – Mint Press)
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
