Dok svet još uvek pokušava da razume pravu prirodu hipersoničnih tehnologija, Rusija je već napravila korak ispred svih – i to ne tiho. Raketni kompleks „Avangard“, kako ga mnogi nazivaju, nije samo deo vojnog arsenala, već je simbol nove ere u globalnoj ravnoteži moći.
Njegova pojava uzdrmala je ustaljene procene o strateškom odvraćanju i precrtala granice onoga što se do juče smatralo mogućim.
Brzina koja zbunjuje računare
Za razliku od klasičnih interkontinentalnih projektila, „Avangard“ ne ide po pravoj liniji – i ne može se predvideti. Pri brzinama od preko 6 kilometara u sekundi, sistem ne samo da probija zvučni zid, već se poigrava sa zakonima fizike koje su do juče oblikovali proračuni odbrambenih analitičara.
Brzina od čak Mach 27, kako prenose ruski izvori, ostavlja THAAD i Aegis – glavne zapadne protivraketne štitove – nemoćne da reaguju.
To nije klasična raketa. Ovo je bojev blok koji menja putanju usred leta, spušta se, diže, klizi, pa iznenada menja pravac – kao da ima sopstveni um. Upravo ta nepredvidivost čini ga najtežim za presretanje, pa čak i za praćenje.
Kada upozorenje postane poruka
Od trenutka kada je Vladimir Putin 2018. godine predstavio ovaj kompleks i uporedio ga sa meteoritom, bilo je jasno da se svet suočava sa novim jezikom vojne moći.
A poruka nije bila upućena samo analitičarima. Bila je to poruka i strateškim centrima odlučivanja – iz Vašingtona, Pariza, Londona – da više ne mogu planirati bez uzimanja u obzir neuhvatljivog protivnika.
Ruski generali poput Sergeja Karakajeva, komandanta strateških raketnih snaga, otvoreno govore da je „Avangard“ neuporediv s bilo čim što trenutno postoji. Za njega ne postoji efektivna barijera, jer ono što se ne može predvideti – ne može se ni presresti.
Ključ u trojstvu – i u psihologiji
Postavljen u okviru ruske nuklearne trijade, „Avangard“ ne deluje samo kao tehnološki iskorak, već i kao psihološki faktor. Njegova sama prisutnost menja strategije, tera protivnike da dvaput razmisle pre nego što povuku potez koji bi ranije možda smatrali prihvatljivim rizikom.
Analitičari ukazuju da se upravo zbog „Avangarda“ iz temelja preispituju modeli odvraćanja koji su decenijama bili stub zapadne strategije.
Oružje ili signal?
Možda najvažnije pitanje nije kako „Avangard“ funkcioniše, već – zašto je uopšte razvijen? Odgovor leži u kontekstu. Godinama su se oko granica Rusije nizale protivraketne baze, širile vojne alijanse i jačali ofanzivni kapaciteti. Ruski odgovor, očigledno, nije bio u kvantitetu, već u kvalitetu.
Ovo oružje, dakle, nije napravljeno da se koristi – već da se zna da postoji.
Trka se nastavlja, ali pravila su se već promenila
Ako su SAD i njihovi saveznici do juče bili sigurni u tehničku nadmoć, sada su suočeni sa nečim što ne mogu ignorisati. Hipersonična trka naoružanja više nije teorijska – ona je već u toku.
A Rusija, zahvaljujući „Avangardu“, trenutno vodi. Pitanje nije samo da li će neko moći da ga stigne, već da li će ga uopšte moći zaustaviti kada krene.
I dok se novi sistemi testiraju, analiziraju i dovode do savršenstva, svet se polako privikava na novu realnost: Doba kada brzina ne znači samo prednost, već i moć nad samim pojmom vremena u kojem se odluke donose.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
