Nakon pada režima Bašara el Asada, situacija u Siriji ušla je u novu, složenu fazu, a budućnost zemlje, opterećena ekonomskim, političkim i društvenim problemima, sada zavisi od pragmatičnih odluka kako domaćih tako i međunarodnih aktera.
Među ključnim pitanjima koja se trenutno rešavaju jeste i sudbina ruskog vojnog prisustva, koje je godinama bilo stub podrške Asadovoj vlasti, ali sada ulazi u novu eru neizvesnosti.
Ruske vojne snage, nakon što su godinama aktivno učestvovale u održavanju Asadovog režima na vlasti, trenutno povlače deo svojih trupa iz različitih delova Sirije, prebacujući resurse u ključnu bazu Hmejmim na zapadu zemlje. Ova baza, zajedno sa lukom Tartus, ostala je strateški najvažnije uporište Rusije na Bliskom istoku.
Međutim, nova vlast, predvođena grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS), pokazuje iznenađujuće pragmatičan pristup u odnosu na Rusiju. Iako su nekada smatrani žestokim protivnicima, predstavnici HTS-a sada otvoreno pregovaraju sa Moskvom, priznajući da bi ruska vojna i ekonomska podrška mogla biti korisna za stabilizaciju zemlje.
HTS, koji je preuzeo vlast nakon Asadovog bekstva, sada balansira između ideoloških principa i realpolitike. Grupa je svesna da potpuno izbacivanje Rusije iz Sirije može izazvati geopolitički vakuum koji bi druge sile brzo popunile, što bi dovelo do još veće destabilizacije.
Zbog toga su novi lideri spremni da prihvate zadržavanje ruskih baza, uključujući vazdušnu bazu Hmejmim i luku Tartus. Ove baze imaju ključnu stratešku vrednost za Moskvu, posebno Tartus kao jedinu rusku pomorsku luku na Mediteranu, čiji zakup je formalizovan na 49 godina još 2017. godine.
Pragmatičnost HTS-a ogleda se u njihovom stavu prema budućim odnosima sa Rusijom.
Za grupu je primaran interes obnoviti zemlju koja je desetkovana dugogodišnjim ratom i razaranjima. HTS je svestan da im je potrebna međunarodna podrška, ne samo humanitarna već i ekonomska i diplomatska.
Iako Rusija ostaje moćan igrač, novi lideri Sirije takođe traže ravnotežu između različitih međunarodnih aktera, uključujući Ukrajinu, koja je ponudila pomoć u vidu snabdevanja pšenicom. Sirijska opozicija očigledno pokušava da izbegne izolaciju kakvu su doživeli Talibani u Avganistanu, shvatajući da je pragmatizam ključ opstanka i međunarodnog priznanja.
Dok ruske trupe ostaju u Hmejmimu, njihova pozicija je postala znatno složenija.
Baze koje su nekada bile sigurna uporišta sada se nalaze okružene snagama HTS-a, koje su do juče bile označene kao teroristička organizacija.
Ruski konvoji koji evakuišu vojnu opremu iz baze T4 sada zavise od koordinacije sa HTS-om, dok su neki ruski kontingenti suočeni sa nedostatkom hrane, vode i logističke podrške.
Međutim, pragmatizam sa obe strane pokazuje da potpuno povlačenje Rusije nije na stolu. Iako mnogi Sirijci gaje duboko neprijateljstvo prema Rusiji zbog dugogodišnjeg bombardovanja njihovih gradova, novi lideri Sirije shvataju da saradnja sa Moskvom može doneti stabilnost, makar i privremenu.
U zamenu za zadržavanje baza, Rusija je obećala humanitarnu pomoć, ali HTS zahteva mnogo više – ekonomske i političke veze koje će Siriji obezbediti izlaz iz izolacije i siromaštva.
Novi lideri HTS-a suočeni su sa ogromnim izazovom: kako obnoviti razorenu zemlju i izgraditi funkcionalnu državu. Pritom balansiraju između različitih globalnih sila koje pokušavaju da ostvare svoje interese u regionu.
HTS pokušava da gradi imidž pragmatične vlasti koja nije zasnovana na rigidnim ideološkim principima već na realnim interesima naroda. Njihov portparol ističe da su ljudi u Siriji iscrpljeni ratom i krvoprolićem, te da je obnova države prioritet.
U selu Hmejmim, gde su ruski vojnici godinama plaćali u rubljama i ostavili trajan kulturni i ekonomski pečat, trgovci govore ruski, a natpisi su na ruskom jeziku. Ipak, nova realnost donosi neizvesnost. Na drugom kraju baze, borci HTS-a posmatraju ruske snage sa sumnjom i prezirom, dok istovremeno pregovaraju o budućem prisustvu Moskve.
Sudbina Sirije zavisiće od toga koliko će novi lideri uspeti da balansiraju između pragmatizma i ideologije, kao i od volje međunarodnih sila da podrže obnovu zemlje.
Rusija, koja je decenijama investirala u svoj strateški položaj na Bliskom istoku, verovatno neće lako odustati od svojih interesa. U međuvremenu, očajni sirijski narod traži način da započne novi život i konačno zaustavi godine patnje i siromaštva.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
