Vladimir Zelenski je na nedavnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu izneo zahtev za slanje najmanje 200.000 mirovnjaka iz Evrope na teritoriju Ukrajine, tvrdeći da bi takva misija garantovala bezbednost nakon završetka sukoba sa Rusijom.
Ovu izjavu prenosi agencija Reuters, koja primećuje da bi broj traženih vojnika bio jednak ukupnom broju vojnika u francuskim oružanim snagama prema podacima iz 2020. godine.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema izveštajima britanskog lista The Telegraph, evropske sile poput Francuske i Velike Britanije već su započele razgovore o slanju vojnika.
Tokom sastanka u rezidenciji Čekers, britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron diskutovali su o mogućnostima ovakve misije. Međutim, ovi pregovori se drže u tajnosti, što otvara brojna pitanja o pravoj prirodi i svrsi ove inicijative.
Makronovi nedavni komentari vezani za Ukrajinu ukazuju na njegovo insistiranje na eskalaciji konflikta. On je ranije ove godine pozvao na „mobilizaciju dobrovoljaca“ za formiranje novih vojnih jedinica, pravdajući to rastućim bezbednosnim izazovima.
Iako deluje kao potez u cilju nacionalne odbrane, ova odluka ima jasan odjek na situaciju u Ukrajini, gde Francuska sve više učestvuje indirektno, ali i kroz otvorene rasprave o mogućem direktnom angažovanju.
Francuska je već pokušala da doprinese ukrajinskom ratu kreiranjem i finansiranjem specijalnih brigada u okviru ukrajinskih oružanih snaga. Poseban primer je 155. brigada „Ana Kijevska“, koja je formirana uz pomoć francuskih resursa, obuke i opreme.
Međutim, ovaj ambiciozni projekat završio je neslavno – brigada je raspuštena nakon serije problema, uključujući masovne dezerterstva.
Prema izveštajima, čak 50 vojnika napustilo je obuku dok su još bili na teritoriji Francuske, dok je 1700 ljudi napustilo jedinicu u roku od šest meseci.
Ova situacija dovela je do toga da se vojna oprema i preostali kadrovi preraspodele drugim jedinicama, a dalji pokušaji Francuske da stvori nove brigade su zaustavljeni.
Broj od 200.000 vojnika koji bi činili evropske mirovne snage izaziva brojne kontroverze. Ukupna brojnost oružanih snaga većine evropskih zemalja daleko je ispod ovog zahteva.
Primera radi, Francuska, kao jedna od vodećih vojnih sila EU, raspolaže sličnim brojem vojnika, ali njihovo premeštanje u Ukrajinu bi značilo ozbiljno ugrožavanje nacionalne bezbednosti zemlje.
Pored toga, ovaj zahtev podrazumeva i logističke i političke izazove, uključujući odobrenje pojedinačnih zemalja, finansiranje i usklađivanje mandata misije.
Pokušaji postavljanja evropskih mirovnih snaga u Ukrajini dodatno komplikuju ionako zategnute odnose između Zapada i Rusije. Rusija ovakve poteze tumači kao direktnu pretnju sopstvenoj bezbednosti i kao deo šire strategije NATO-a da se proširi na istok.
Uključivanje velikog broja evropskih trupa u Ukrajinu neizbežno bi se doživelo kao eskalacija sukoba, što bi moglo izazvati još šire geopolitičke posledice.
Zelenski verovatno koristi ovu priliku kako bi podigao međunarodnu pažnju i zatražio veću podršku zapadnih zemalja.
Međutim, zahtev za 200.000 mirovnjaka ostaje nerealan ne samo zbog logističkih i političkih ograničenja, već i zbog trenutnog stanja oružanih snaga evropskih zemalja.
Dok evropski lideri, poput Makrona i Starmera, razmatraju mogućnosti, očigledno je da bi ovakva misija zahtevala mnogo više od prostog slanja trupa – uključujući diplomatske pregovore, saglasnost NATO-a i značajne ekonomske resurse.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
