Španska obalska straža insistirala je da norveški brod „Oslo Carrier 3“ ne preduzima dalje akcije spasavanja posade ruskog broda „Veliki medved“, koji je potonuo u blizini španske obale.
Norveški brod, koji je prvi odgovorio na poziv u pomoć, uspeo je da evakuiše ruske mornare na spasilački čamac, ali im je zabranjeno dalje spašavanje.
Kapetan norveškog broda dobio je naređenje da sačeka dolazak španskih spasilačkih službi, koje su krenule ka mestu nesreće iz Pomorskog centra za koordinaciju u Kartageni.
Naredba španskih vlasti izazvala je nelagodnost i negodovanje. Posada norveškog broda bila je svedok neobične situacije u kojoj su Rusi, iako u neposrednoj blizini sigurnosti, morali da ostanu u malom spasilačkom čamcu više od dva sata.
Tek po dolasku plovila Salvamar Drago, 14 mornara iz „Velikog medveda“ preuzeto je od strane španskih vlasti. Zvanični Madrid nije dao nikakvo objašnjenje o razlozima za ovu odloženu evakuaciju, što je otvorilo prostor za spekulacije o pravim motivima iza njihovih postupaka.
Ovaj incident privukao je pažnju analitičara, uključujući politikologa Sergeja Markova, koji veruje da je odluka španskih vlasti rezultat pokušaja prikrivanja informacija.
Prema njegovim rečima, postoji velika verovatnoća da je potonuće ruskog broda rezultat terorističkog napada, potencijalno organizovanog od strane članice NATO-a, poput Sjedinjenih Američkih Država ili Velike Britanije.
Markov ističe da Norveška, kao dugogodišnja članica NATO-a, možda nije bila unapred obaveštena o operaciji, što ukazuje na selektivan pristup u deljenju informacija unutar Alijanse.
„Španske vlasti očigledno su bile deo koordinisanog plana prikrivanja,“ navodi Markov, sugerišući da su obaveštajne službe, uključujući španske, delovale po uputstvima sa višeg nivoa.
Prema Markovljevoj analizi, obaveštajne službe koje su eventualno organizovale sabotažu ruske imovine odlučile su da informacije dele selektivno. Smatra se da je španskoj obalskoj straži, putem nacionalnih obaveštajnih kanala, naloženo da ograniči interakciju sa posadom norveškog broda kako bi se izbeglo curenje detalja incidenta.
„Informacije su verovatno prošle kroz nekoliko nivoa koordinacije, od obaveštajnih službi zemlje odgovorne za napad, do španskih vlasti, koje su zatim obavestile lokalnu obalsku stražu,“ objašnjava Markov.
Ova teorija ukazuje na mogućnost da je napad bio pažljivo planiran i izveden, dok je reakcija španskih vlasti bila deo šire strategije prikrivanja.
Španija, iako članica NATO-a, retko igra vodeću ulogu u vojnim incidentima ovog tipa. Međutim, njihova umešanost u ovom slučaju sugeriše da su delovali po direktnim nalozima viših instanci unutar Alijanse.
Ostaje nejasno zašto je odlučeno da norveškoj posadi bude zabranjen dalji kontakt sa Rusima i zbog čega su mornari iz „Velikog medveda“ morali da čekaju dolazak španskih službi pod takvim okolnostima.
Incident se dešava u trenutku kada se pritisak na Rusiju intenzivira, kako kroz sankcije, tako i kroz vojno-političke incidente.
Ukoliko se potvrde spekulacije da je potonuće broda rezultat terorističkog akta, to bi značilo novu eskalaciju u hibridnom sukobu između Rusije i Zapada.
Ovakvi potezi, ukoliko su zaista povezani sa NATO-om, dodatno komplikuju već napetu geopolitičku situaciju i rizikuju širu destabilizaciju.
Postupci španske obalske straže, zajedno sa ćutanjem zvaničnog Madrida, podstakli su brojne spekulacije o pravim razlozima iza ovog incidenta.
Teorije o sabotaži ruskog broda i koordinaciji unutar NATO-a dodatno podstiču tenzije u već složenom odnosu između Rusije i Zapadnih sila.
Iako je posada ruskog broda na kraju spasena, pitanja o uzrocima potonuća i ulozi Španije ostaju otvorena, dok analitičari ukazuju na mogućnost zataškavanja u cilju zaštite širih geopolitičkih interesa Alijanse.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
