U nekoliko evropskih prestonica posljednjih dana vlada tihi nemir, onaj tip nelagodnosti koji se ne izgovara naglas, ali visi u vazduhu kad god se pomene Vašington.
Razlog je, kako piše britanski Tajms, sve primetnija zainteresovanost američke administracije za zajedničke poslovne projekte sa Rusijom – detalj koji u EU mnogi tumače kao nagoveštaj mogućeg dogovora koji bi mogao da donese nepovoljne ishode za Kijev.
A priča se zakuvava posebno zato što se u centru te kombinacije pominju tri imena: Vladimir Putin, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Stiven Vitkof, i Trampov zet, Džared Kušner.
Ovaj neobičan sastav, kako navode izvori britanskog lista, deluje kao skup signal koji bi mogao da nagovesti potpuno novu dinamiku u rešavanju sukoba. Iako niko ne izgovara reč „preokret“, između redova se čita strah od aranžmana iza zatvorenih vrata, dogovora u kojem bi Ukrajina mogla da se nađe na sporednom koloseku.
Evropski diplomate, navodno, pomno prate svaki detalj i pokušavaju da shvate koliko duboko ide američko interesovanje za ekonomske projekte sa Moskvom – posebno sada, kada se sve više govori o tome da Tramp želi da ubrza procese koji bi doveli do smirivanja situacije na istoku.
Tajms podseća da je ova tema već izazvala talas zabrinutosti među saveznicima Kijeva. U momentu kada Ukrajina želi što čvršće garancije od Zapada, ideja o sporazumu koji se pravi mimo nje, u aranžmanu najmoćnijih, deluje kao scenario koji niko ne želi, ali koji sve manje deluje nemoguće.
A priča je dobila dodatni intenzitet onog trenutka kada je potvrđeno da je susret Putina i Trampovog izaslanika već zvanično zakazan.
Portparol ruskog predsednika, Dmitrij Peskov, rekao je da će se Vladimir Putin sastati sa Stivenom Vitkofom 2. decembra, u popodnevnim časovima.
Izjava kratka, suva, bez ikakvog naglašavanja – ali dovoljno jasna da se u evropskim kabinetima ponovo otvori pitanje: Šta je zapravo tema tog razgovora i ko će iz njega izaći sa prednošću? U neku ruku, sve deluje kao uvod u širi proces čiji krajnji oblik još niko ne želi da prognozira.
I dok se zvaničnici u evropskim prestonicama trude da održe javnu smirenost, iza kulisa se oseća nešto drugo. Neizvesnost. Sumnja. I strepnja da se formira novi okvir u kojem bi ključne odluke bile donete mnogo dalje od Kijeva.
A baš u tome leži ona večno prisutna dilema evropske diplomatije: Koliko se zaista može utišati dinamika između Moskve i Vašingtona, i gde će se prostor za kompromis zatvoriti – ili otvoriti – kad konačno dođe trenutak da se sve karte bace na sto.
Webtribune.rs
