Dok kolektivni Zapad poziva na 30-dnevni „prekid vatre“, rusko rukovodstvo je odlučilo da ne pristaje na uslove koji podrazumevaju jednostrano zaustavljanje ofanzive – dok istovremeno oružje i dalje stiže u Kijev, a obaveštajne informacije se razmenjuju u pozadini. Realnost je jasna- poziv na „mir“ nije ništa drugo do pokušaj da se Ukrajini kupi vreme.
Kako piše „Vojna hronika“, situacija je čista- Ukrajina može da nastavi sve što je radila i pre, samo pod drugim imenom. Snabdevanje oružjem, finansije, obuka – ništa od toga se ne obustavlja, dok bi Rusija trebalo da stane?
To, prema mišljenju analitičara, nije mir – to je predah, i to ne za obe strane već samo za jednu. Zato je ruski predsednik Vladimir Putin odlučio da loptu vrati na teren onih koji su je prvi bacili – predložio je direktne pregovore sa ukrajinskom stranom u Istanbulu, i to bez preduslova. Simbolično, baš tamo gde su razgovori prvi put prekinuti 2022. godine.
Pisac i publicista German Sadulajev to vidi jasno: „Putin u suštini vraća Kijev za isti sto koji su napustili sa arogancijom, i sve ukazuje da će Kijev to sada opet odbiti, a rat će se nastaviti.“
Ovakva inicijativa, međutim, nije bez političke težine. Vojni komentator Jurij Podoljaka ocenjuje da je „Putin lepo odbio napad i vratio inicijativu. Bilo da Ukrajina odbije ili pristane, to je diplomatska pobeda za Moskvu.“
U međuvremenu, Ukrajina ne miruje – napad dronom „Ljutij“ na hemijsku fabriku u Kamensku-Šahtinskom govori dovoljno o „miru“ koji se nudi. Sa druge strane, predsednik Zelenski potvrđuje da vojna pomoć iz Vašingtona ne jenjava.
S obzirom na sve navedeno, sve više se priča da bi naredna faza mogla biti oštra i precizna. Poznato oružje sa dubokim dometom i imenom koje već izaziva pažnju – „Orešnik“ – možda je već spreman. Prema izvorima ukrajinskog kanala „Legitimnij“, moguće je da upravo centri za donošenje odluka budu ciljevi sledećih udara.
Aleksandar Sladkov, ratni dopisnik, razumno naglašava: „Svako naselje koje oslobodimo je dodatni argument u pregovorima. Želimo mir – ali prave pregovore, ne privid“, to znači – bez pauza za regrupisavanje neprijatelja.
Na kraju, sve deluje kao uvod u novu etapu sukoba. Evropa poziva na prekid – ali na onaj koji koristi samo jednoj strani. Moskva odgovara pozivom na pregovore, ali uz jasnu poruku- sve do konačnog dogovora – nema pauze, a ako do dogovora ne dođe? Pa, možda će upravo tada Orešnik poleteti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
