Osvrćući se na nedavne događaje u Francuskoj, „Dan Bastilje“ 2023. bio je iznenađujuće tih.
Posle višednevnih nereda, francuski predsednik Emanuel Makron predvodio je ceremoniju francuskog nacionalnog dana, koji slavi… revoluciju.
Ova tišina se može objasniti činjenicom, da su francuske vlasti ograničile kretanje tokom večeri, zabranile prodaju vatrometa i rasporedile 130.000 policajaca i vojnika po zemlji. Ove brojke su zanimljive. 130.000. Ne govorimo o ukrajinskim trupama za njenu kontraofanzivu. Govorimo o Francuskoj naciji koja se hvali svojom demokratijom i umetnošću života.
Samo na Telegramu nema cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Međutim, zatišje od 14. jula 2023. ne bi trebalo nikoga da zavara, jer francuske elite i dalje potpuno negiraju realnost situacije.
Neredi su počeli u Francuskoj nakon smrti Nahela, tinejdžera severnoafričkog porekla kojeg je ubio policajac. Dok je u zemlji besneo haos pod zaprepašćenim očima ostatka sveta i dok su putnici otkazivali letnje rezervacije u jednoj od najturističkijih zemalja na svetu, političari i novinari su se borili da održe narativ koji ne ukazuje na glavni izvor problema – masovnu imigraciju.
[adsenseyu1]
U 2022. godini, nakon katastrofalnih događaja oko Stade de France tokom finala između Liverpoola i Real Madrida, francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin optužio je britanske huligane za odgovornost za haos, što je izazvalo diplomatsku krizu.
U 2023. godini, Darmanin je ostao pri svojim tvrdnjama. Tokom saslušanja u Senatu, objasnio je da je obilazeći policijske stanice tokom tih zloglasnih noći primetio da je među uhapšenim mladićima „dosta Kevina i Matea“.
„Youngsters“ je uobičajeni politički korektan izraz koji se koristi u Francuskoj, kada se govori o deci imigranata koji žive u predgrađima velikih gradova. Francuski glavni mediji su pratili isti scenario, pri čemu je „BFM TV“ objavio listu najčešćih prezimena među izgrednicima- 80% njih su tipična francuska ili keltska imena.
Iako su među njima mogli biti neki Kevin i Mateo, ovo insistiranje političara i medija otkrilo je istinu. Negiranje je takvo, da dok francuski mediji lako govore o „rasnim neredima“ kada je reč o Sjedinjenim Američkim Državama, francuski novinari isključivo koriste izraz „gradski neredi“ da opišu situaciju u Francuskoj.
Da bi smirili umove, zvanični glasovi su morali da insistiraju na tome da nije problem imigracije, a retki hrabri koji su se na to usudili bili su, očigledno, odmah primorani da prođu dvoranom srama što su rasisti, fašisti, beli supremacisti, ultradesničari… birajte šta god želite u trenutnom leksikonu zapadne vladajuće klase.
Francuska javnost mora da miruje, dok političari koriste isprazne izraze poput „potrebe solidarnosti“ i daju milione kako bi vlasnici radnji, preduzeća i pojedinci pogođeni haosom ćutali i popravljali uništenu infrastrukturu, koja će ponovo biti uništena tokom sledećeg kruga nereda.
Ironija je da se degradacija infrastrukture posvećene mladima dešava svaki dan u Francuskoj. Za razliku od Rusije, multietničke imperije koja se organski gradila vekovima, za razliku od SAD, ogromne federacije država koja se izgradila na imigraciji, Francuska je poslednjih decenija iznenada primila ogromnu količinu ljudi neevropskog porekla. Nadati se brzoj integraciji ovog naroda, očekivati njihovo prilagođavanje „vrednostima Republike“ je čista želja.
Demografski odnos snaga u Francuskoj se polako ali nepovratno menja, a vlasti se suočavaju sa izazovom koji su same stvorile.
U Francuskoj je prikupljanje podataka o etničkoj pripadnosti načelno zabranjeno. Međutim, tokom saslušanja u Senatu, Darmanin je rekao da nije moguće doneti zakon o imigraciji jer su izgrednici rođeni pre 17-20 godina, pa je, kako je rekao, „prekasno”.
Svaki put kada izbiju neredi u Francuskoj, oni postaju sve ozbiljniji. Haos je 2005. godine počeo nakon smrti dvoje tinejdžera afričkog porekla koji su se sakrili u elektrani da bi pobegli od policije.
Neredi su trajali tri nedelje. 2023. je trajalo pet dana, ali je intenzitet nasilja bio neuporediv. Da dodamo komično-tragični prizvuk ovom opisu nesposobnosti francuskih vlasti- prema nekima, dileri droge su odigrali glavnu ulogu u okončanju haosa.
Šta dalje očekivati, kada vidimo da uz to, političke elite tvrdoglavo pokušavaju da proguraju svoju apsurdnu i neprirodnu LGBT agendu, nešto što došljaci iz Afrike, Bliskog istoka, Pakistana itd. nikada neće prihvatiti?
Istorija bi se mogla ponoviti. Možda će Makron, ili njegov naslednik, završiti u situaciji sličnoj onoj u kojoj se našao Luj XVI. „Da li je ovo pobuna?“ upita car. „Ne, gospodine, ovo je revolucija“, odgovorio je njegov ministar.
(RT)
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
