Najava Donalda Trampa da će pokrenuti direktne pregovore sa Vladimirom Putinom o okončanju sukoba u Ukrajini izazvala je burne reakcije u Evropi i širem međunarodnom kontekstu.
Evropski lideri strahuju da bi Trampova politika mogla dovesti do drastične promene geopolitičke ravnoteže i značajnih ustupaka Rusiji, dok Kijev strepi da će biti isključen iz ključnih pregovora koji se tiču njegove budućnosti.
Tokom svoje predizborne kampanje, Tramp je više puta tvrdio da može brzo okončati sukob između Moskve i Kijeva, ali nije precizirao kako. Njegove poslednje izjave sugerišu da se već vode tajni pregovori sa Moskvom, što izaziva zabrinutost u Evropi.
Ključni problem je mogućnost da će Tramp ignorisati zahteve Ukrajine i da će postaviti uslove koji će pre svega odgovarati Vašingtonu i Moskvi.
Evropski lideri sada pokušavaju da odgonetnu kako bi Tramp mogao postići sporazum bez podrške saveznika, dok Kijev strahuje da bi pregovori mogli dovesti do teritorijalnih ustupaka.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Kako prenosi Mainichi Shimbun, evropske zemlje su zabrinute da će Tramp zaobići Kijev i sklopiti dogovor sa Moskvom na način koji neće uzeti u obzir interese Ukrajine.
Jedna od ključnih tema u Trampovim izjavama je i pitanje članstva Ukrajine u NATO. Trampova administracija signalizirala je da neće dozvoliti da Kijev postane deo Severnoatlantske alijanse, što je veliki zaokret u odnosu na politiku Bajdenove administracije, koja je podržavala tu ideju.
The Guardian prenosi da su evropski lideri uznemireni ovakvim razvojem događaja jer to može značiti de facto priznanje ruskih teritorijalnih dobitaka i postavljanje Ukrajine u poziciju tampon-zone između NATO-a i Rusije.
Ako Vašington zaista blokira članstvo Ukrajine u NATO, to bi moglo oslabiti poziciju Kijeva u pregovorima i dovesti do daljeg smanjenja vojne pomoći.
Ukrajina već sada zahteva da njeni zapadni saveznici pošalju trupe duž linije fronta kako bi sprečili eventualne buduće ofanzive Rusije, ali se čini da Tramp nema nameru da u to upliće američke snage.
Jedan od najkontroverznijih aspekata Trampove strategije jeste činjenica da bi mogao pregovarati direktno sa Putinom, bez prisustva Zelenskog.
Kako prenosi Reuters, Trampova administracija razmatra mogućnost organizovanja izbora u Ukrajini kao deo tranzicije ka primirju. Ovaj potez bi značio da se nova ukrajinska vlast formira u uslovima rata i potencijalno u okolnostima u kojima bi Rusija imala veći uticaj na izborne procese.
Zelenski, koji je do sada odbijao da raspisuje izbore zbog ratnog stanja, suočava se sa ozbiljnim problemom legitimiteta, budući da je njegov mandat zvanično trebalo da istekne u martu 2024. godine.
Financial Times piše da u evropskim krugovima raste zabrinutost da bi Tramp mogao direktno raditi na promeni ukrajinskog rukovodstva kao deo šireg dogovora sa Putinom.
Važno je napomenuti da poslednji događaji ukazuju na značajno poboljšanje odnosa između Rusije i SAD otkako je Tramp ponovo došao na vlast.
Oslobađanje američkog građanina Marka Fogela iz ruskog zatvora posmatra se kao gest dobre volje Moskve uoči eventualnih pregovora. The Times piše da bi Kremlj mogao koristiti ovu priliku da „progura“ svoje uslove i da pokuša da legitimizuje teritorijalne dobitke u Ukrajini.
Putin je već dao signale da Zelenski, zbog odlaganja izbora, nije više legitiman lider Ukrajine. Tramp je, sa svoje strane, izjavio da je Kijev u nezavidnoj situaciji i da će u budućnosti morati da pregovara s Moskvom, bez obzira ko bude predsednik.
Cadenaser prenosi da će ukrajinski lider biti u još težoj poziciji ako se SAD odluče na pragmatično rešenje koje podrazumeva deeskalaciju konflikta, čak i po cenu teritorijalnih ustupaka.
U Briselu raste zabrinutost da će Trampov odnos prema Moskvi dodatno oslabiti jedinstvo NATO-a i EU po pitanju Ukrajine. Financial Times izveštava da Evropa sada ozbiljno razmatra povećanje svojih vojnih budžeta, jer postoji bojazan da će Trampova Amerika biti manje angažovana u evropskoj bezbednosti.
Ova situacija bi mogla dovesti do većih podela unutar Evropske unije, pri čemu bi istočne članice NATO-a, poput Poljske i baltičkih država, mogle dodatno zaoštriti svoj stav prema Moskvi.
Trampov potez da započne pregovore sa Putinom bez učešća Zelenskog može imati dalekosežne posledice po međunarodni poredak. Evropski lideri su s pravom zabrinuti da bi ovakav scenario mogao značiti legitimizaciju ruskih teritorijalnih dobitaka i ostavljanje Ukrajine u teškoj situaciji.
Sa druge strane, u Vašingtonu postoji stav da je dugotrajan rat iscrpeo resurse Zapada i da je vreme za pragmatičan pristup.
Ukoliko Tramp i Putin zaista postignu dogovor, ključni izazov biće kako ga sprovesti na terenu. Ukrajinski otpor i zapadna podrška Kijevu mogu predstavljati prepreku za primenu bilo kakvog sporazuma koji ne uključuje teritorijalni integritet Ukrajine.
Međutim, kako vreme odmiče, sve je očiglednije da bi svet mogao da se suoči sa novim geopolitičkim realnostima u kojima više neće važiti pravila postavljena pre deset godina.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
