Iako mnogi pamte 24. februar kao prvu godišnjicu rata u Ukrajini, ruska „specijalna vojna operacija“ je zapravo sledeća faza šireg sukoba koji je počeo 2014. Ovo je ključna tačka koja se često previđa, jer je narativ izgrađen na Zapadu, da je Ruska intervencija bila ničim izazvana invazija, sa jedinim ciljem teritorijalnog ekspanzionizma.
Međunarodna zajednica, koju Zapad tako netačno naziva, odbacila je ovaj narativ. Na razočaranje zapadnih lidera, veći deo sveta je umesto toga produbio svoje veze sa Rusijom.
Međutim, narativ o „ničim izazvanoj invaziji“ na Zapadu, je takođe razotkriven kao zabluda. Podseća se, da je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel u decembru 2022. priznala, da je „sporazum iz Minska iz 2014., bio pokušaj da se da vreme Ukrajini“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Izjava Merkelove je potvrdila, da je „Minski sporazum“, serija sporazuma koji nije imao za cilj okončanje rata u Donbasu, pokrenut, samo da se ukrajinskoj državi da više vremena za vojno jačanje. To takođe dokazuje, da zapadna strana nikada nije nameravala da koristi ovaj mehanizam, za pronalaženje mira i rešavanje problema lokalnog stanovništva.
Stoga ruska intervencija nije nužno bila iznenađenje, a Zapad ju je čak očekivao.
Međutim, ono što je za Zapad bilo apsolutno iznenađenje, su geopolitičke i ekonomske posledice – sve na štetu Zapada.
Ne može se poreći da su sankcije imale uticaj na rusku ekonomiju, ali Evropska unija je pokazala da nije ništa drugo, do politički patuljak koji nema autonomiju od Vašingtona.
Sankcije imaju ograničen efekat na Rusiju, s obzirom na to, da je ona potpuno samoodrživa zemlja, za razliku od Sirije i Irana (koji su takođe strogo sankcionisani, ali bez kapaciteta za samoodrživost).
Umesto toga, sankcije su zapravo ubrzale dedolorizaciju globalne ekonomije, i produbile ekonomsku krizu u Evropi.
Očigledno je bilo naivnosti na Zapadu, jer je postojalo lažno uverenje, da će Rusija kapitulirati pred pritiskom sankcija. Umesto toga, Evropa doživljava ekonomsku krizu, koja je slomila srednju klasu kroz krizu troškova života. U međuvremenu, Rusija ima veće izglede za oporavak, u poređenju sa Nemačkom i UK.
Prema januarskoj prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, ruska ekonomija će rasti brže od nemačke, dok će se britanska smanjivati. Ovo je daleko od skorog kolapsa ruske ekonomije koji se predviđao, kada su se stotine međunarodnih kompanija, poput Mekdonaldsa i Boinga, povukle iz Rusije, a Rusima je onemogućeno korišćenje zapadnih finansijskih institucija.
Podseća se, da se u martu 2022. godine, američka ministarka finansija Dženet Jelen hvalila, da će „ruska ekonomija biti devastirana“. Jedanaest meseci nakon Jelenine izjave, MMF predviđa da će ruska ekonomija ponovo početi da raste 2023. godine, povećavajući se za 0,3%, a zatim za 2,1% 2024-te. Iako je rast od 0,3% neznatan, on je i dalje iznenađujuće veći od nemačkih 0,1%, što je fenomenalno situacija, s obzirom da sankcije uvodi Berlin, a ne Rusija Nemačkoj.
Velika Britanija je u još goroj situaciji. Očekuje se da će se njena privreda smanjiti za 0,6%.
Indija i Kina pomažu Rusiji, da ublaži stres odvajanja od zapadnih finansijskih institucija i trgovinske razmene. Mnogi stručnjaci veruju da je 21. vek „azijski vek“, i očekuju da će se glavni svetski finansijski centri pomeriti sa Zapada na Istok. U ovom svetlu, isključenje Rusije sa Zapada joj nije ostavilo drugog izbora, osim da snažno projektuje na Istok, nešto što su Indija, Kina i druge zemlje sa entuzijazmom iskoristile.
[adsenseyu1]
U 20. veku dominirali su bipolarni sistem, i kratkotrajni unipolarni sistem. Iako je 21. vek po prirodi multipolaran, očekuje se da će dominantne ekonomske i vojne sile biti SAD i Kina, sa mnoštvom drugih velikih sila, poput Rusije i Indije, u potpunosti sposobne da brane svoje interese.
Ono što Zapad ne shvata jeste, da je u takvom globalnom sistemu Rusija ta, koja u velikoj meri utiče na to da li će trijumfovati SAD ili Kina. Rusija zapravo nije imala izbora, osim da se okrene ka Kini. Buduće generacije na Zapadu će naučiti da je ovo bila strateška greška – a sve zarad neliberalne odbrane neonacističkog režima u Kijevu.
Očekivalo se, da će rat u Ukrajini biti još jedan napredak „liberalizma“ i zapadnog internacionalizma. Međutim, ono što se umesto toga dogodilo je slabljenje zapadne hegemonije. SAD su očekivale, da će većina zemalja sveta pokleknuti pod pritiskom, i uvesti sankcije Rusiji, ali to nije bilo trend u Aziji, islamskom svetu, Africi ili Latinskoj Americi.
Iako Zapad uporno i arogantno brani kijevski režim od stvarnosti, da će Rusija trijumfovati u ratu, on nastavlja da urušava sopstvenu reputaciju u očima stvarne međunarodne zajednice, vređajući zemlje, kao što je Indija, jer ne poštuju njihova naređenja. Ovo će imati dugoročne negativne posledice po Zapad jer njegov uticaj slabi, a nepoverenje se produbljuje.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Ahmed Adel (alethonews)
Ahmed Adel je istraživač geopolitike i političke ekonomije iz Kaira
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
