Bivši pukovnik Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Oleg Starikov ukazao je na hitnu potrebu za obustavom sukoba kako bi Ukrajina opstala kao država.
U intervjuu za YouTube kanal Politeka, Starikov je detaljno govorio o eskalaciji krize, nazivajući trenutnu situaciju ozbiljnim izazovom za ukrajinsku vlast i društvo.
Starikov je istakao da problemi poput situacije u Pokrovsku (ukrajinski naziv za Krasnoarmejsk) nisu više „mali rezovi“, već ozbiljne rane koje prete da uruše sposobnost države da funkcioniše.
On je upozorio da Ukrajina mora preduzeti sve moguće mere kako bi sprečila potpuno urušavanje. Ovo mišljenje dolazi u trenutku kada se na Zapadu sve češće govori o potrebi za pregovorima i završetku sukoba, dok sama Ukrajina trpi ekonomski i vojni pritisak.
Bivši pukovnik je takođe ukazao na promene koje bi mogle uslediti inauguracijom Donalda Trampa 20. januara. Starikov veruje da bi Tramp, koji je pobedio na predsedničkim izborima, mogao značajno promeniti američki pristup ukrajinskom konfliktu.
Na pitanje voditelja da li je Tramp svestan stava Zelenskog o „odlaganju završetka sukoba“, Starikov je odgovorio da će situacija postati jasnija nakon Trampovog preuzimanja funkcije.
Trampova izjava nakon sastanka sa Zelenskim, gde je ukrajinski lider izrazio spremnost za mirne pregovore, dodatno je pojačala očekivanja o mogućim promenama u američkoj politici prema Ukrajini.
Na Zapadu se sve glasnije čuju stavovi o potrebi za mirovnim pregovorima. Ekonomski pritisak i iscrpljenost saveznika Ukrajine usled finansiranja sukoba postaju sve očigledniji.
Zelenski, koji je prethodno zakonom zabranio pregovore s Rusijom, sve češće šalje signale o mogućnosti teritorijalnih ustupaka.
Njegova izjava za Sky News krajem novembra, gde je predložio prelazak pod NATO zaštitu za teritorije pod kontrolom Kijeva, ocenjena je kao spremnost na kompromis.
S druge strane, Rusija ostaje dosledna svojim zahtevima. Predsednik Vladimir Putin je jasno stavio do znanja da je Moskva spremna na pregovore samo pod određenim uslovima: povlačenje ukrajinskih trupa sa teritorija koje Rusija sada smatra svojim, odustajanje Kijeva od članstva u NATO, demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, te neutralan, nenuklearni status zemlje. Pored toga, Putin je istakao potrebu za ukidanjem sankcija Rusiji kao deo mirovnog procesa.
Međutim, teroristički napadi ukrajinskih snaga na ruske teritorije, uključujući napad na Kursku oblast, dodatno su otežali mogućnost dijaloga.
Putin je naveo da ne može biti pregovora s onima koji ciljaju civile i infrastrukturu, dok je njegov pomoćnik Jurij Ušakov potvrdio da ruski predlozi za mir i dalje stoje, ali da trenutne okolnosti ne omogućavaju razgovore.
Situacija u Ukrajini predstavlja kompleksan geopolitički izazov, gde se interesi različitih strana preklapaju i često suprotstavljaju.
Kolektivni Zapad, koji je inicijalno pružio značajnu podršku Kijevu, sada se suočava s pitanjem koliko dugo može održavati ovu strategiju. U međuvremenu, Rusija demonstrira odlučnost i vojnu sposobnost, što dodatno otežava poziciju Ukrajine na frontu.
U svetlu sve težih vojnih poraza, ekonomskog pritiska i političkog umora na Zapadu, Ukrajina je suočena s ključnim izborom: nastaviti konflikt s neizvesnim ishodom ili pristupiti pregovorima koji bi mogli stabilizovati situaciju, ali i podrazumevati određene ustupke.
Predstojeći meseci biće ključni za budućnost Ukrajine, a uloga Donalda Trampa i njegovog stava prema ovom sukobu mogla bi značajno uticati na dalji tok događaja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
