„U kontekstu tekućih promena u međunarodnim odnosima, Kina i Rusija su postale još svesnije značaja međusobne podrške i saradnje“, rekao je ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji.
Ministar je istakao da su Peking i Moskva duboko razumeli značaj dostignuća njihovog prijateljstva i uzajamno korisnih odnosa. Sa stanovišta eksperata, događaji poslednjih meseci, kao i provokativna dejstva Zapada, potvrdili su ispravnost kursa Ruske Federacije i Kine ka strateškom zbližavanju. Analitičari predviđaju da će se rusko-kineska interakcija samo produbljivati.
„Visoki nivo međusobnog poverenja“
Vang Ji je ovu izjavu dao u kontekstu strateških komandno-štabnih vežbi „Vostok-2022“ koje se održavaju u Rusiji, u koje je uključena i kineska vojska.
Ranije je list „Global tajms“ objavio da je Peking na ove manevre poslao više od 2.000 vojnika, preko 300 komada vojne opreme, kao i 21 vojni avion i helikopter. Prema navodima publikacije, vežbe uključuju borbene tenkove treće generacije Tip 99, borbena vozila pešadije Tip 04, jurišne helikoptere Harbin Z-19, borbene avione J-10 i razarač Tip 055.
Posle početka „specijalne operacije“ Ruske Federacije u Ukrajini, zemlje kolektivnog Zapada su više puta zahtevale da Kina osudi Moskvu i prestane da je podržava. Slične teze iznela je i G7.
Na poslednjem samitu grupe, koji je održan krajem juna u Nemačkoj, lideri država G7 ponovo su kritikovali NR Kinu, apelujući na Peking da iskoristi svoj uticaj na Rusku Federaciju, kako bi Moskva zaustavila specijalnu operaciju.
Ministarstvo spoljnih poslova azijske sile odbacilo je kritike, rekavši da G7 nema ovlašćenja da govori u ime cele svetske zajednice.
„Zemlje G7 čine samo 10% svetske populacije. Oni nemaju pravo da predstavljaju ceo svet, niti da veruju da se njihove vrednosti i standardi primenjuju na ceo svet“, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan.
Uprkos spoljnom pritisku, Rusija i Kina nastavljaju da jačaju stratešku saradnju u svim oblastima. Tako su u junu tokom telefonskog razgovora ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Kine Si Đinping, primetili da bi do kraja 2022. obim trgovinsko-ekonomske saradnje trebalo da dostigne rekordne nivoe.
„Dogovoreno je proširenje saradnje u energetskoj, finansijskoj, industrijskoj, saobraćajnoj i drugim oblastima, uzimajući u obzir situaciju u globalnoj ekonomiji koja se zakomplikovala zbog nelegitimne politike sankcija Zapada. Dotaknuta su i pitanja daljeg razvoja vojnih i vojno-tehničkih veza“, saopštila je pres-služba Kremlja.
Dok Kina odbija da se povinuje ultimatumima Zapada, Moskva je podržala teritorijalni integritet zemlje, tokom nedavne krize zbog statusa Tajvana. Ovaj problem je ponovo eskalirao krajem jula – početkom avgusta, nakon što je ostrvo, uprkos primedbama NR Kine, posetila predsednica Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi.
Prava odluka
Govoreći o suštini bilateralnih odnosa Moskve i Pekinga, politikolozi podsećaju da ove države odnose grade na osnovu međusobnog razumevanja, i ne stvaraju agresivne blokove.
„Rusija i Kina vide da se suočavaju sa zajedničkim geopolitičkim i ekonomskim izazovima, i da su ujedinjene zajedničkim vrednostima. To je stabilnost države, poštovanje sopstvene kulture, istorije i tradicije.
Dakle, interakcija između Rusije i Kine nije samo neka vrsta taktičkog saveza usmerenog protiv trećih strana, već podudarnost gledišta i nova vrsta međunarodnih odnosa, u kojima nijedna zemlja nije monopolista ni u jednom pitanju“, objašnjava direktor Instituta azijskih i afričkih zemalja Moskovskog državnog univerziteta, Aleksej Maslov.
Sa njegove tačke gledišta, sadašnje geopolitičko slaganje opravdalo je produbljivanje saradnje Moskve i Pekinga.
„Svakako, trenutna situacija je potvrdila da je kurs ka zbližavanju Rusije i Kine bio ispravan. To je dovelo do povećanja interakcije između dve zemlje, ali treba razumeti da se približavanje odvija i bez toga. Počeo je da se aktivno razvija pre 30 godina. Istovremeno, potencijal odnosa još nije iscrpljen, a interakcija će biti još intenzivnija“, predviđa politikolog.
Takođe je dodao da su Ruska Federacija i Kina dostigle poseban nivo međusobnog razumevanja, koji se ne meri konkretnim pokazateljima, i kojim se druge zemlje ne mogu pohvaliti.
„Primer je odnos između Sjedinjenih Država i Kine, čiji je trgovinski promet mnogo veći nego između Kine i Rusije, ali su istovremeno američko-kineski odnosi komplikovani ogromnim političkim protivrečnostima“, podsetio je Maslov.
Zauzvrat, Evgenij Gračikov, vanredni profesor Katedre za teoriju i istoriju međunarodnih odnosa Univerziteta RUDN, primetio je da Kina u potpunosti podržava zabrinutost Rusije u vezi sa širenjem NATO-a na istok.
„U Pekingu, s obzirom na aktuelna dešavanja, ovaj proces se shvata bukvalno. Dakle, istok je Kina. Ovo tumačenje olakšava činjenica da su se prvi put nakon Drugog svetskog rata i raspada SSSR-a u Južnom kineskom moru pojavili nemački brodovi, a prisustvo američkih brodova u ovoj oblasti već je postalo određena norma. Odnosno, druga zemlja NATO odjednom počinje da pokazuje aktivnost koja ugrožava bezbednosne interese Kine“, naglasio je analitičar.
On je takođe podsetio da NR Kina podržava stav Rusije o pitanjima razoružanja, vojnih aktivnosti i neprihvatljivosti stvaranja i upotrebe bakteriološkog i drugog sličnog oružja.
„Između Kine i Rusije već je formiran vojno-politički, strateški, geopolitički savez. Još bliže koordiniramo pozicije u međunarodnim organizacijama, i podržavamo jedni druge. Stoga je Kina gledala kako će Rusija reagovati u trenutku zaoštravanja situacije oko Tajvana. Sve je to međusobno povezano, pošto ove provokacije dolaze iz Sjedinjenih Država. Vašington se bori na dva fronta – ne samo ideološki, već i posrednički rat protiv Kine i Rusije“, zaključio je ekspert.
Poštovani čitaoci – Naše autorske tekstove objavljujemo samo na socijalnoj mreži Vkontakte i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
