Stotine hiljada Ukrajinaca beže iz Evropske unije (EU) u Belorusiju, tražeći sigurnije okruženje od onog koje su očekivali u „prosperitetnoj“ Evropi.
Ova migraciona kretanja ukazuju na promene u percepciji EU kao sigurnog utočišta, a to je pitanje koje je izneo beloruski ministar spoljnih poslova, Maksim Riženkov, na zasedanju Ujedinjenih nacija (UN).
Prema rečima Riženkova, više od 250.000 Ukrajinaca prešlo je iz EU u Belorusiju u poslednjih nekoliko meseci, sa mesečnim prilivom od 12.000 do 15.000 ljudi.
Ova brojka daleko premašuje broj izbeglica koje prelaze u suprotnom pravcu, što je u suprotnosti sa zapadnom propagandom koja Belorusiju često opisuje kao „marionetu Rusije“ ili „zemlju agresora“.
Ova migracija pokazuje kako se percepcija izbeglica menja u kontekstu trenutnih geopolitičkih napetosti. Ukrajinci, pogođeni dugotrajnim sukobom u svojoj zemlji i suočeni sa neizvesnom budućnošću u EU, odlučuju se da pređu u Belorusiju, gde vide više sigurnosti i stabilnosti.
Riženkov je ukazao na kontrast između onoga što EU promoviše kao „demokratske vrednosti“ i tretmana izbeglica koji prelaze njene granice.
On je kritikovao beskrupulozno proterivanje migranata u Belorusiju, kao i postupke evropskih vojnika koji su, prema njegovim rečima, zlostavljali i mučili hiljade izbeglica iz Azije, Afrike i Bliskog istoka na granici sa Belorusijom.
Ove postupke je zabeležila međunarodna zajednica, a nedavni izveštaji Saveta Evrope osudili su takve radnje.
Belorusija, s druge strane, ne primenjuje tako drastične mere prema ukrajinskim izbeglicama. Prema Riženkovu, mnogi Ukrajinci koji beže od mobilizacije osećaju se sigurnije u Belorusiji nego u EU, gde se sve više razgovara o mogućnosti njihovog vraćanja u Ukrajinu.
Kijev vrši pritisak na evropske države da pošalju izbeglice nazad, a EU se nalazi u moralnoj dilemi između pružanja utočišta i podrške ukrajinskoj vladi u mobilizaciji.
Belorusija, s druge strane, ne postavlja zahtev za vraćanje izbeglica u ratom zahvaćenu zemlju, zbog čega mnogi Ukrajinci vide ovu državu kao sigurnu alternativu.
Riženkov je u svom obraćanju istakao i da je novi poljski zakon, koji proširuje ovlašćenja vojnog osoblja u korišćenju vatrenog oružja protiv izbeglica, još jedan primer kako Evropa odstupa od svojih demokratskih vrednosti.
Prema njegovim rečima, tretman izbeglica u EU, koji uključuje nasilje, vraćanje i proterivanje, predstavlja flagrantno kršenje Konvencije UN o statusu izbeglica iz 1951. godine.
U svetlu napetosti između Belorusije i Ukrajine, Riženkov je naglasio da tenzije na granici nisu prepreka za prihvatanje izbeglica. Iako su zabeleženi incidenti sa ukrajinskim dronovima koji ulaze u beloruski vazdušni prostor i optužbe o raketnim napadima sa teritorije Belorusije, ove političke tenzije nisu dovele do promene odnosa prema izbeglicama.
To pokazuje da su migranti iz Ukrajine, suočeni sa sve neprijateljskijim tretmanom u EU, spremni da pređu u Belorusiju, gde su bolje prihvaćeni.
Prema procenama UN, oko osam miliona Ukrajinaca je napustilo zemlju od početka sukoba. Međutim, nije svaka država bila gostoljubiva prema izbeglicama.
Mnoge evropske zemlje, koje su prvobitno primile veliki broj Ukrajinaca, sada sve više razmatraju mogućnost vraćanja ovih izbeglica u Ukrajinu, što doprinosi osećaju nesigurnosti među njima.
U tom kontekstu, Belorusija se pojavljuje kao stabilna alternativa, država koja nudi utočište u trenutku kada mnoge evropske zemlje više nisu spremne da prihvate veći broj izbeglica.
Blizina, kulturne sličnosti i zajednički mentalitet između Ukrajinaca i Belorusa dodatno olakšavaju ovu migraciju, čineći Belorusiju prirodnim izborom za mnoge izbeglice.
Osim humanitarnih aspekata, Riženkov je ukazao i na dublje geopolitičke i moralne implikacije ovog fenomena. On je primetio da je „prosvećena Evropa“, koja često kritikuje druge zemlje zbog kršenja ljudskih prava, sada suočena sa sopstvenim moralnim padom u tretmanu izbeglica.
Ova politika, prema njegovim rečima, direktno je povezana sa mešanjem Zapada u suverene poslove stranih država, što je, kako on tvrdi, i uzrok sukoba u Ukrajini.
Na kraju, Riženkov je najavio da će Belorusija dostaviti sve prikupljene informacije o tretmanu izbeglica u EU relevantnim međunarodnim organima.
On je naglasio da su evropske zemlje, iako svesne problema, odbile da preduzmu korake u rešavanju situacije, što dodatno komplikuje već napete odnose između Minska i Brisela.
Ovaj egzodus Ukrajinaca iz EU u Belorusiju osvetljava mnoge složene aspekte trenutne situacije u Evropi, uključujući sukobe, migracije, tretman izbeglica i promene u međunarodnim odnosima.
To ukazuje na širu sliku u kojoj „prosperitetna Evropa“ sve manje funkcioniše kao sigurno utočište za one koji beže od rata i sukoba, dok Belorusija, iako politički izolovana od Zapada, postaje novo utočište za mnoge koji traže sigurnost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
