Bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ponovo je dospeo u žižu javnosti nakon izjave kojom je sugerisao da bi privremeno ustupanje teritorija Rusiji moglo biti korak ka postizanju prekida vatre i ubrzanju završetka sukoba u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, ovakvo rešenje, iako kontroverzno, može otvoriti vrata za dugoročna rešenja, uključujući bezbednosne garancije za Kijev i potencijalni ulazak Ukrajine u NATO.
Stoltenbergova vizija privremenog ustupanja teritorija
Stoltenberg je tokom intervjua za nemački medij Tagešsau naglasio da trenutni razvoj situacije na terenu sugeriše da potpuno oslobađanje svih teritorija koje je Rusija zauzela nije realno u skorije vreme.
„Potrebna nam je linija prekida vatre koja bi zaustavila dalja razaranja i omogućila prostor za diplomatsko rešenje,“ rekao je Stoltenberg. Prema njemu, privremeni teritorijalni ustupci mogli bi biti ključni u uspostavljanju takve linije.
Međutim, Stoltenberg je podvukao da bi svaka odluka u vezi sa teritorijama morala biti praćena jakim garancijama za ukrajinsku bezbednost.
Jedna od opcija koju je pomenuo jeste članstvo Ukrajine u NATO-u, koje bi značilo kolektivnu odbranu prema članu 5. Povelje NATO-a, ali je dodao da postoje i drugi načini kako Zapad može obezbediti vojnu i političku podršku Ukrajini bez formalnog članstva.
NATO i ukrajinske teritorije
Već duže vreme, članstvo Ukrajine u NATO-u predstavlja osetljivu temu. Stoltenberg je ranije izjavio da je pitanje prijema Ukrajine u NATO komplikovano zbog trenutne okupacije njenih teritorija.
Prema njegovim rečima, insistiranje na punoj teritorijalnoj kontroli kao preduslovu za članstvo samo bi dodatno motivisalo Rusiju da produži sukob.
„Ako kažemo da Ukrajina može postati članica NATO-a tek kada povrati celokupnu teritoriju, onda dajemo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu motivaciju da neprekidno produžava rat,“ upozorio je Stoltenberg.
Ova izjava nagoveštava novi pravac razmišljanja unutar NATO-a, gde se razmatraju alternativni modeli saradnje s Ukrajinom. Neki analitičari smatraju da bi privremeni ustupci teritorija, praćeni snažnim garancijama i vojnom podrškom, mogli omogućiti Kijevu da povrati stabilnost i ekonomsku obnovu, dok bi se dugoročni teritorijalni sporovi rešavali kroz pregovore.
Političke i vojne implikacije
Ovaj predlog izazvao je oprečne reakcije. Zagovornici ideje ističu da bi primirje donelo preko potreban predah za iscrpljenu ukrajinsku vojsku i omogućilo civilima povratak normalnijem životu. Takođe, privremeni ustupci teritorija mogli bi smanjiti intenzitet sukoba i stvoriti prostor za pregovore.
S druge strane, kritičari smatraju da bi ovakav potez bio viđen kao ustupak Rusiji i nagrada za agresiju, što bi moglo postaviti opasan presedan u međunarodnim odnosima.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski dosad je čvrsto odbacivao bilo kakve teritorijalne ustupke, insistirajući na vraćanju celokupne teritorije, uključujući Krim i Donbas. Ovaj stav podržavaju i mnogi ukrajinski građani koji smatraju da bi bilo kakvi ustupci značili odustajanje od suvereniteta i narušavanje integriteta zemlje.
Bezbednosne garancije i alternativa članstvu u NATO-u
Stoltenberg je naglasio da se bezbednosne garancije mogu obezbediti i mimo formalnog članstva u NATO-u. Zapadni saveznici već pružaju značajnu vojnu podršku Ukrajini kroz snabdevanje oružjem, obuku vojske i finansijsku pomoć.
Ovaj pristup mogao bi se dodatno formalizovati kroz sporazume koji bi osigurali dugoročnu vojnu i političku podršku Kijevu.
Međutim, kritičari ovog pristupa ističu da garancije koje nisu deo NATO-ovog kolektivnog sistema odbrane mogu biti nedovoljne u suočavanju s Rusijom.
Oni se zalažu za ubrzan prijem Ukrajine u NATO, smatrajući da bi to osiguralo trajnu stabilnost u istočnoj Evropi i poslalo snažnu poruku Moskvi.
Kompromis ili kapitulacija?
Stoltenbergov predlog otvara niz pitanja o budućnosti ukrajinskog sukoba i ulozi NATO-a u rešavanju krize. Dok jedni vide privremene teritorijalne ustupke kao pragmatičan korak ka zaustavljanju sukoba, drugi ih doživljavaju kao neprihvatljiv ustupak agresoru.
Bez obzira na konačan ishod, jasno je da će odluke o teritorijalnim pitanjima i bezbednosnim garancijama imati dubok uticaj na budućnost Ukrajine, NATO-a i celokupnog evropskog bezbednosnog poretka.
Ovaj predlog će nesumnjivo izazvati intenzivne debate unutar međunarodne zajednice, dok Ukrajina i njeni saveznici traže održivo rešenje za jednu od najozbiljnijih kriza u modernoj istoriji.
Kompromis ili kapitulacija?
Međutim, jasno je da Rusija ovakvo rešenje neće prihvatiti. Visoki ruski zvaničnici već su izjavili da privremena rešenja nisu opcija, jer Moskva veruje da su takvi dogovori samo strategija Zapada da Ukrajinu dodatno naoruža i pripremi za novi napad na Rusiju.
Ovaj stav naglašava duboko nepoverenje između Moskve i Zapada, što dodatno komplikuje mogućnost postizanja bilo kakvog dogovora u bliskoj budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
