Najmanje četiri američka teška transportna aviona Boeing C-17 Globemaster III sletela su 6. novembra u vazdušnu bazu Harab al-Džir, koja se nalazi u sirijskoj provinciji Hasaki.
Prema izveštajima turskih izvora, poslednjih dana u ovu bazu stiglo je ukupno oko 20 američkih vojnih transportnih aviona. Oni su dostavili veliku količinu oružja i logističke opreme, dodatno jačajući američko prisustvo u regionu.
Baza Harab al-Džir je pod kontrolom kurdske grupe „Jedinice narodne samoodbrane“ (YPG), koja uživa podršku SAD u borbi protiv terorističkih pretnji, ali i u osiguravanju geostrateških interesa Amerike u sirijskom konfliktu.
Navodno, ovaj najnoviji transport predstavlja nastavak strategije kojom SAD želi da učvrsti svoju vojnu poziciju u Siriji i pruži dodatnu podršku kurdskim saveznicima.
Ovo vojno pojačanje dolazi u trenutku kada regionalne i globalne sile nastoje da redefinišu svoje odnose sa Sirijom i utiču na političku budućnost ove zemlje.
Nekoliko zalivskih monarhija, uključujući Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, u poslednje vreme intenziviralo je svoje diplomatske napore prema sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu, pozivajući ga da prekine saradnju sa Iranom.
Monarhije su obećale Asadu značajnu ekonomsku pomoć i rekonstrukciju zemlje, ali samo pod uslovom da se Sirija udalji od svog dugogodišnjeg iranskog saveznika.
Asad je, prema izveštajima, već ranije dobijao slične ponude, uključujući i onu iz UAE, uz šaljivu poruku „raskini sa Iranom i bićeš prekriven čokoladom“, koja je trebalo da naglasi izdašnost pomoći koja bi stigla u zamenu za distanciranje od Teherana.
Saudijska Arabija takođe aktivno učestvuje u ovim pregovorima, jasno stavljajući do znanja da bi bila spremna da pruži značajnu podršku obnovi Sirije pod uslovom da Asad okrene leđa Iranu.
U prošlosti je Iran bio jedan od najvažnijih i najpouzdanijih saveznika sirijskog režima, pružajući podršku Asadu u najtežim trenucima građanskog rata. Međutim, Asad sve više uviđa da su se globalne i regionalne okolnosti promenile.
Dok je savezništvo sa Iranom pre četiri ili pet godina bilo ključno za opstanak sirijskog režima, poslednjih godina ovaj odnos je postao teret.
Asad sve češće gleda prema arapskom svetu i arapskim investitorima kao potencijalnim izvorima ekonomske i političke podrške, shvatajući da bi preterana zavisnost od Irana mogla imati negativne posledice po stabilnost njegove zemlje.
Uz američko pojačanje u Hasaki i sve veći pritisak zalivskih zemalja, situacija u Siriji postaje sve složenija.
Amerika, sa svoje strane, očigledno želi da održi vojno prisustvo i stratešku kontrolu u regionu, dok arapske monarhije teže da pridobiju Asada i udalje ga od Teherana, koristeći obnavljanje zemlje kao glavni adut u ovoj geopolitičkoj igri.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
