Nemačka je izdvojila 21 milion evra (25,3 miliona dolara) kao deo svog novog „akcionog plana“ usmerenog na podršku protivnicima beloruske vlade, rekao je ministar spoljnih poslova Hajko Mas na improvizovanoj pro-opozicionoj onlajn konferenciji.
Naizgled, u pokušaju da zacementira sliku Berlina kao lidera među evropskim zemljama koji sponzoriše antivladine pokrete na postsovjetskom prostoru, Mas se u subotu obratio na takozvanoj Beloruskoj konferenciji solidarnosti.
Ovo je bio virtuelni događaj koji je organizovao Svetski beloruski kongres, forum beloruskih iseljeničkih dijaspora i grupa koje podržavaju opoziciju.
„Duh demokratije je van boce. Nema načina da ga vratimo“, rekao je glavni diplomata Berlina u unapred snimljenom obraćanju, obećavajući milione evra podrške beloruskoj opoziciji.
Nemački ministar spoljnih poslova bio je jedan od najviše rangiranih govornika na forumu, na kojem su takođe učestvovali neki poslanici i „stručnjaci“ Evropskog parlamenta.
Projekat uključuje nemačke stipendije za studente proterane sa beloruskih univerziteta zbog njihovih protestnih aktivnosti, kao i pomoć za „nezavisne medije“ i „psihološku pomoć“ onima koji trpe „mučenje“ od strane organa reda.
Berlin će takođe uspostaviti poseban mehanizam praćenja za prikupljanje dokaza o svim navodnim prekršiteljima ljudskih prava u Belorusiji, rekao je Mas, zarekavši se da će „doći dan kada će oni odgovarati“.
On je posebno pohvalio „hrabrost“ opozicione ličnosti Svetlane Tihanovske, koja je bila suparnik predsednika Aleksandra Lukašenka na predsedničkim izborima, u avgustu 2020. godine.
„Nadahnuli ste toliko ljudi u Belorusiji i šire“, rekao je ministar obraćajući se nekadašnjem kandidatu koji je pobegao u Litvaniju nekoliko dana nakon izbora, a kasnije se proglasila pravim liderom Belorusije – istovremeno prisustvujući sastancima sa raznim zvaničnicima u Evropskoj uniji.
Nemački ministar je u subotu ponovo uverio Tihasnovsku da „Nemačka i EU stoje uz vas“.
Berlinske planove potvrdila je i kancelarka Angela Merkel, koja je svoj najnoviji video podcast u potpunosti posvetila izražavanju podrške beloruskoj opoziciji.
Kancelarka se osvrnula na prošlogodišnje izbore rekavši da „nisu bili ni demokratski, ni pošteni, ni transparentni“, izražavajući svoje divljenje „odlučnosti beloruskog demokratskog pokreta“. Merkelova je uveravala opoziciju da će EU „privesti pravdi odgovorne za kršenje ljudskih prava“.
Belorusiju su prošlog avgusta potresle masovne demonstracije, kada je Lukašenko odneo pobedu na šestim predsedničkim izborima od prvog stupanja na dužnost 1994. godine.
Opozicija i mnogi međunarodni posmatrači tada su tvrdili da je glasanje namešteno i stotine hiljada ljudi je izašlo na ulice, naišavši na težak policijski odgovor koji je izazvao besnu osudu Zapada. Protesti se nastavljaju do danas, iako u manjoj meri.
Lukašenko je odbacio sve optužbe, žigošući one koji organizuju protest kao gomilu „marioneta“ koje podržavaju Zapad. Međutim, takođe se obavezao da će se povući sa vrha nakon što bude ratifikovan novi beloruski ustav.
EU je 2. oktobra uvela sankcije, uključujući zabranu putovanja i zamrzavanje imovine za 40 Belorusa, a za koje tvrdi da su bili umešani u represiju i krađu izbora.
Napeta politička atmosfera nije sprečila EU da sklopi dogovore sa Belorusijom. U oktobru je otkriveno da je Minsk kupio 15 bespilotnih letelica za nadzor sa skoro 900.000 dolara novca koji je donirao Brisel, uprkos javnoj osudi upućenoj Lukašenkovoj vladi od strane zvaničnika unije.
Webtribune.rs
