Akcelerator je mašina koja ubrzava čestice skoro do brzine svetlosti. Nastao je tridesetih godina prošlog veka, za istraživanja u nuklearnoj fizici, a doveo do otkrića novih čestica, poput Higsovog bozona.
Ruski naučnik Anatolij Bugorski radio je sedamdesetih godina kao istraživač na Institutu za visokoenergetsku fiziku, u kojem se koristio sovjetski akcelerator zvani sinhrotron U-70.
[adsenseyu1]
Bugorski je 13. jula 1978. godine ubacio glavu u sinhrotron da proveri deo koji nije radio, kada se odjednom čuo neobičan zvuk, nalik „zap!“.
Bezbednosni mehanizam akceleratora popustio je u pogrešnom trenutku, tako da je snop protona enormnom brzinom prošao tačno kroz naučnikovu glavu.
Uprkos tome što nije osetio bol, Bugorski navodi da je video „munju jaču od hiljadu Sunaca“.
Snop je pogodio zadnji deo njegove glave, prošao kroz njegov mozak, i izašao pored leve nozdrve.
Naučnikovo lice ubrzo je oteklo kao balon, pa je odmah odvezen u bolnicu, kako na lečenje, tako i na proučavanje, s obzirom na to da se do tada ništa slično nikom nije dogodilo.
U to vreme lekari su s razlogom verovali da će Bugorski umreti za nekoliko dana.
Doza radijacije koju je apsorbovala naučnikova lobanja meri se u grejevima. Jačina zraka koji je pogodio glavu naučnika iznosila je 2.000 greja pri ulasku, i 3.000 greja pri izlasku. Poređenja radi, apsorpcija više od 5 greja značila je smrt u roku od 14 dana.
Pošto se niko do tada nije susreo sa radijacijom u vidu protonskog snopa, lekari su se spremili za najgore.
[adsenseyu4]
Ipak, Bugorski je poživeo znatno duže od nekoliko dana.
Štaviše, živ je i danas, i ima 75 godina.
Ipak, ova nezgoda nije prošla bez posledica, piše Kjurioziti.
Oko rupa koje su nastale na Anatolijevoj glavi, koža je u roku od narednih nekoliko dana počela da se ljušti.
Naučnik je izgubio sluh u levom uhu, a danas konstatno doživljava tinitus – osećaj zvuka u uhu bez odgovarajućeg spoljašnjeg nadražaja.
[adsenseyu1]
Leva strana naučnikovog lica takođe je na neki način ostala „zarobljena u vremenu“. Dok se na desnoj nalaze bore, druga strana lica je savršeno očuvana.
Bugorski je do sada pretrpeo i šest tonično-kloničnih napada (kontrakcije udova, za kojima sledi njihovo opružanje zajedno sa lučnim krivljenjem kičme u trajanju od 10–30 sekundi), kao i apsans napade (fr. – pti mal, napad koji se odlikuje naglim početkom i završetkom u vidu prekida svesti i ispadom drugih mentalnih funkcija, uz minimalne motorne znake). Reč je o dvema vrstama epilepsije.
Naučnik je čak nakon nesreće uspeo da završi svoj doktorat, što je krajnje impresivno ako se uzme u obzir da se prvobitno smatralo da neće preživeti.
Oženjen je Verom Nikolajevnom, sa kojom ima sina Petra.
(B92)[adsenseyu5][adsenseyu6]
