U Nemačkoj je 25 hiljada ljudi demonstriralo ulicama Volfsburga. Razlog: najavljeno zatvaranje tri fabrike Volkswagen (od deset) i smanjenje plata.
Danijela Kavalo je u ime zaposlenih u kompaniji rekla da će to na ovaj ili onaj način uticati na svakog od njih.
Nemački kancelar Olaf Šolc je nešto mrmljao o „upravljačkim greškama“ dok mu se tlo ljulja pod nogama.
Nemačka je glavna automobilska sila u svetu. NJena velika četvorka (Mercedes, BMW, Volkswagen, Audi) je motor ekonomije i razlog nacionalnog ponosa. Ko ima dovoljno sreće da radi za jednu od tih kompanija, to je najverovatnije doživotno.
Zaposlene štite sindikati i zakon o radu, skoro je nemoguće da ih otpuste. Svi su dosad znali šta ih čeka sutra. I za deset godina, i posle penzije.
Ali, odnedavno je nešto počelo da se dešava. Stranka zelenih se od grupe smešnih poluludaka pretvorila u pravu političku snagu, koja je, hraneći se novcem stranih sponzora, zabranila Nemcima da se voze u centru svoje prestonice automobilima svojih nacionalnih proizvođača (ako krše ekološke standarde).
Onda se dogodio „dizelgejt”: Amerikanci su odvrnuli nekoliko automobila velike četvorke i videli uređaje koji su im omogućili da kreativno zaobilaze ekološke zahteve. Tada se na sceni pojavila kreštava Greta Tunberg sa zahtevom da se svi automobili uopšte pošalju na smetljište istorije, a Nemačka se ponela kao da je za to spremna.
Ovo što se sada dešava samo je logičan nastavak.
Međutim, to nije cela priča.
Sećam se kako sam davno, u nekom drugom životu, na prijemu koji je organizovala ruska ambasada u Berlinu, imao priliku da razgovaram sa tadašnjim šefom Porsche Vendelinom Videkingom.
Atmosfera je bila neformalna, pilo se mnogo, a ja sam mu postavio drsko pitanje: „Gospodine Videking, zašto su svi vaši automobili tako lepi, a Porsche Cayenne onako ružan?»
Videking se nije uvredio. Samo nacerio i rekao: „Gospodine Petrovski, da li znate da smo nedavno napravili specijalnu železničku prugu da bi ti najružniji bili isporučivani u
Moskvu? Tom linijom vozovi nose, nose i nose nove Cayenne u vašu prestonicu, ali se na njih kod vas još čeka u redu. Zato razmislite ponovo o svom pitanju.“
Od tada je prošlo bezmalo 20 godina.
Ta železnica sada najverovatnije služi nekim drugim potrebama, ambasada ne organizuje prijeme, automobili ne idu u Rusiju. EU je uvela antiruske sankcije, cene su skočile u nebo – generalno, pasijans se nije složio u korist «stare dobre Nemačke».
Ne, ne kažem da je isključivo izvoz u Rusiju uništio Volkswagen – tog auto giganta.
To je samo jedan od faktora koji je doveo do toga da će radnici koji su verovali u nepokolebljivi prosperitet svog života završiti na ulici.
„Greška u upravljanju“, da. Ali ne u Volkswagen-u.
Autor: Dmitrij Petrovski, publicista i pisac (Moskva)
(Fakti)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
