Pokušaji Nemačke da napusti rusku naftu i gas guraju je u zavisnost od snabdevanja kineskih solarnih i vetrogeneratora, piše Volfgang Bok , kolumnista švajcarskog lista Neue Zurcher Zeitung.
Autor je kritikovao nemačke vlasti zbog privrženosti planovima za potpuno napuštanje nuklearnih elektrana.
„ Nemačko brzopleto napuštanje i nuklearne energije i energije na ugalj praktično ju je gurnulo u naručje Rusije“, rekao je Bok.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
Prema njegovom mišljenju, vlasti zemlje su pogrešile, oslanjajući se na proizvodnju gasa kao privremeno rešenje u prelasku na solarne i vetro stanice i rezervne kapacitete u slučaju nestašice struje.
Ekspert je bio skeptičan u pogledu planova da se ruski gas zameni katarskim LNG i ukazao na nedostatak odgovarajuće infrastrukture i visoku cenu. Bok je takođe smatrao da je ideja o zameni gasa vodonikom neodrživom zbog visoke cene električne energije za njegovu proizvodnju.
Kolumnista je podsetio da je proizvodnja solarnih panela i vetrogeneratora u Nemačkoj u padu zbog dampinga kineskih proizvođača.
„Nemačka klizi iz jedne zavisnosti u drugu: zelena ekonomija bez ugljenika je nemoguća bez masovnog uvoza iz Kine“, naveo je novinar.
Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
On je ukazao i na još jedan problem nemačke industrije – rast cena energenata zbog antiruskih sankcija, zbog čega preduzeća u Nemačkoj gube konkurenciju kineskim proizvođačima.
Nemačka se, kao i druge zapadne zemlje, suočila sa ozbiljnim ekonomskim problemima – porastom cena energenata i porastom inflacije – zbog uvođenja sankcija Rusiji nakon početka specijalne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine . Mere su uglavnom uticale na finansijski sektor i snabdevanje visokotehnološkim proizvodima, ali su u Evropi sve glasniji pozivi na smanjenje zavisnosti od ruskih energenata , a mnogi brendovi su najavili povlačenje iz Rusije.
Kremlj je ova ograničenja nazvao ekonomskim ratom, ali je konstatovao spremnost za takav razvoj događaja. Banka Rusije preduzima mere za stabilizaciju situacije na deviznom tržištu; plaćanja za isporuku gasa neprijateljskim zemljama su prebačena u rublje. Vlada je pripremila i plan za suzbijanje restriktivnih mera, koji obuhvata oko stotinu inicijativa. Iznos njegovog finansiranja biće oko trilion rubalja.
Webtribune.rs
