Ljudi širom sveta žive duže, a očekivani životni vek pri rođenju neprestano raste. Neke procene su da se prosečni životni vek povećava za jednu četvrtinu godišnje – porast koji je uticao na povećanje broja starih.
Sada, kada ima više ljudi koji žive do 100, 110 ili čak više godina, logično je zapitati se: šta je zajedničko tim ljudima?
Prva osoba koja je živela najmanje 110 godina umrla je 1899. godine u 110 godini i četiri meseca. Od tada, životni vek je sve duži. Trenutna rekorderka najdugovečnije osobe koja je ikada živela je Francuskinja Žana Kalman, koja se rodila 21. februara 1875. godine, a umrla 4. avgusta 1997. u 122 godini i 164 dana.
[adsenseyu1]
Očekuje se da će neko uskoro oboriti njen rekord. U studiji objavljenoj od strane istraživača sa Univerziteta Južne Danske (SDU) navodi se da postoji 25 odsto šanse da neko obori Žanin rekord do 2050. godine.
Slična studija, koju su takođe sproveli istraživači SDU na gotovo 17.000 danskih i švedskih stogodišnjaka, otkrila je da najstariji Danci umiru u sve poznijim godinama.
Međutim, istraživači su takođe istakli da ovaj trend rasta nije primećen kod švedskih stogodišnjaka. Glavni autori studije posmatrali su šta dve zemlje rade drugačije za svoje starije stanovništvo.
Poređenje Švedske i Danske
Prvo su otkrili velike razlike u zdravlju najstarijeg stanovništva Švedske i Danske.
[adsenseyu4]
Studija je otkrila da se poboljšanje zdravlja stogodišnjaka može meriti onim što nazivaju Aktivnosti svakodnevnog života (ADL).
Ove aktivnosti uključuju osnovne radnje neophodne za samostalan život, poput mogućnosti da se okupaju i oblače bez pomoći.
Stogodišnje žene rođene u kasnijim godinama u Danskoj imale su poboljšane ADL, a to se odražava na trend da se više stogodišnjaka pretvara u superstogodišnjake.
Suprotno tome, poboljšanje ADL-a nije primećeno kod najstariih Šveđana. Studija je čak utvrdila pogoršanje testova mobilnosti, kognitivnosti i performansi.
Ovaj nalaz je značajan iz perspektive javnog zdravlja, jer ukazuje da je stogodišnjacima potreban osećaj normalnosti tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Pored toga, autori su utvrdili da postoje velike razlike između zdravstvenog sistema Švedske, koji je nedovoljno finansiran, i Danske, koji je bio adekvatno finansiran.
Stariji Šveđani nisu dobijali toliko podrške u pogledu pružanja nege.
Smanjenje potrošnje u zdravstvu u Švedskoj, naročito nesrazmerno je uticalo na one koji su na dnu socioekonomske lestvice, uključujući i starije osobe iz te grupe.
Webtribune.rs
