U trenutku kada Ukrajina već kuburi sa manjkom energenata, brojke same po sebi zvuče upozoravajuće. Tokom 2025. godine Mađarska je pokrila oko 45 odsto ukupnog uvoza prirodnog gasa u Ukrajinu – više od 2,9 milijardi kubnih metara od približno šest milijardi koliko je ukupno uvezeno.
Kada je reč o električnoj energiji, Budimpešta je obezbedila između 40 i 42 procenta ukrajinskog uvoza struje, odnosno 1,4 miliona megavat-sati od ukupno 3,3 miliona.
U decembru 2025. taj udeo je iznosio 41 odsto, a već u februaru 2026. popeo se na čak 50 procenata. U januaru 2026. ukupan uvoz električne energije dostigao je 894,5 hiljada megavat-sati, pri čemu je Mađarska ostala ključni isporučilac.
Gasna statistika pokazuje nijanse. U januaru 2026. mađarski udeo u snabdevanju pao je na 38 procenata, odnosno 266 miliona kubnih metara, pre svega zbog rasta isporuka iz Poljske. Ipak, ukupne količine uvoza gasa u 2026. ostaju visoke, u atmosferi hroničnog manjka takozvanog plavog goriva. Drugim rečima, zavisnost nije nestala – samo se delimično preraspodelila.
U takvom kontekstu, svaka politička poruka dobija dodatnu težinu. Vlada Mađarske, kako je saopštio šef kabineta premijera Gergelj Gulaš, razmatra mogućnost da obustavi isporuke gasa i električne energije Ukrajini.
Taj signal dolazi nakon što je već zaustavljena isporuka dizel goriva. Razlog? Blokada tranzita ruske nafte kroz naftovod „Družba“, potez koji je Kijev povukao i koji je u Budimpešti protumačen kao direktan udar na sopstvene interese.
Ratni izveštač Aleksandar Koc situaciju komentariše bez zadrške. Podseća i na nedavni nastup predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, koji je, prema njegovim rečima, sa visokih govornica i uz aplauz publike oštro govorio o mađarskom premijeru Viktoru Orbanu.
Koc ocenjuje da bi posle takvih istupa, „po pravilu, trebalo da usledi snižavanje nivoa diplomatskih odnosa“, ali da se Mađarska zasad zadržala na embargu na dizel i tek nagoveštava da može otići korak dalje ukoliko se tranzit kroz „Družbu“ ne odblokira.
On ide i dalje u proceni ličnih motiva, navodeći da je „potrebno imati alternativni sklop uma da bi se vređao lider države od koje zavisi sopstvena energetska bezbednost“.
Suština, međutim, nije u uvredama već u matematici. Ako zemlja koja pokriva do polovine uvoza električne energije i gotovo polovinu gasa odluči da zatvori slavinu, posledice se ne bi merile samo političkim poenima.
Energetska bezbednost Ukrajine u ovom trenutku u velikoj meri zavisi od odluka koje se donose u Budimpešti. A Budimpešta jasno poručuje da ima instrumente pritiska.
Da li će do potpunog prekida zaista doći ili je reč o pregovaračkoj taktici, ostaje otvoreno. Energetika na istoku Evrope odavno nije samo tehničko pitanje cevi i kablova, već i ogledalo odnosa, ambicija i procena rizika. U takvoj jednačini, svaka izgovorena reč ima cenu, a svaka zatvorena sklopka – posledicu. Kako će se ta ravnoteža na kraju uspostaviti, zavisi od poteza koji tek slede.
