[adsenseyu2]
Piše: Jurij Barančik
Nastup Aleksandra Lukašenko pred novinarima (3. februara u Minsku) jeste postavio svetski rekord po dužini, jer je govorio 7 sati 20 minuta, ali je ostavio težak utisak.
Ubedljivo je pokazao da je elita „pojela“ i beloruskog lidera.
Zarade beloruske elite su najniže u Evropi i smešne u relacijama Rusije.
Lukašenko je ostao sam – i kao čovek i u upravljanju zemljom.
Elita već nije s njim. Čak je daleko od njega. Ti ljudi će do poslednjeg samo čekati kada će se sve završiti, da bi – kao nova vlast – razvukli sve što bude ostalo od sovjetskog nasleđa Belorusije.
Lukašenkov sedmočasovni nastup je ličio na njegov veliki poraz.
[adsenseyu1]
On je pri kraju opštenja sa novinarima čak izgovorio: „Ja sam odlazeći čovek. Meni više nije mnogo ostalo“.
Vruća je bila samo tema belorusko-ruskih odnosa.
Lukašenko je govorio da Belorusiju stežu i obmanjuju, da joj prete i sve u tom tonu. Opoziciona beloruska štampa se uzbudila jer je on izgovorio sakramentalno: „suverenitet je važniji od nafte“.
Samo, beloruski suverenitet je zasad ideja koja se ne jede. Lukašenkova i svaka druga vlast u Belorusiji postoji i postojaće samo dok ima rusku naftu. Kad ne bude nafte – neće biti ni beloruske ekonomije ni plata, pa će narod prosto počistiti svaku vlast.
Lukašenko je sam otkrio da mu Rusija isporuke nafte može smanjiti na 12 miliona tona. A to je sasvim logična odluka.
Oficijelni Minsk ne ispunjava savezničke obaveze ni u ekonomskoj (švercuje u RF robu koja je na udaru njenih kontrasankcija), ni v političkoj ravni (nije priznao Južnu Osetiju i Abhaziju niti pripajanje Krima), pokušava da torpeduje potpisivanje najvažnijih dokumenata o Evroazijskom ekonomskom savezu, iza leđa Rusije igra igre sa Bakuom, Varšavom i Vašingtonom i pritom traži od Moskve jednostrane ekonomske ustupke. Ali, tako ne biva.
[adsenseyu4]
Šta bi značilo smanjenje isporuka ruske nafte Belorusiji do 12 miliona tona?
Prošle godine je rafinerija nafte u Mozirju preradila samo 10 miliona tona, a godinu dana ranije su u Belorusiju ušla 24 miliona tona. Ako Rusija smanji isporuke do 12 miliona tona – rafinerija u Mozirju moći će da preradi samo 6 miliona tona.
A proizvodi od nafte čine 40-45 odsto beloruskog izvoza koji ide na Zapad i donosi devize. Što znači: ako ne bude nafte – neće biti deviza, opašće plate i sve će početi da se ruši. Čak ni tri milijarde dolara kredita MMF neće spasiti situaciju.
U svakom slučaju, MMF neće u belorusku ekonomiju upumpavati po tri milijarde dolara. Uprkos tome što Minsk, kako izgleda, baš na to i računa.
Lukašenko ucenjuje Moskvu da će se odreći ruske nafte i okrenuti MMF i njegovim kreditima.
U Moskvi su mu već prodemonstrirali da nemaju ništa protiv te varijante obezbeđivanja beloruske nezavisnosti.
[adsenseyu1]
Ključna u Lukašenkovom nastupu bila je njegova pretnja da se neće priključiti Carinskoj uniji u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza ako Rusija ne ispuni sve njegove zahteve povodom nafte i gasa. Čak je najavio da neće ići u Moskvu ni 9. februara na sednicu Vrhovnog saveta Savezne države Rusije i Belorusije.
Lopta je na Lukašenkovoj strani. Želi li ekonomski ili još ozbiljniji konflikt – on može odlučiti kao predsednik suverene i nezavisne države.
U Moskvi je raspoloženje ovakvo: „Minsku je vreme da se opredeli. Ako je Belorusija apsolutno nezavisna zemlja – onda će se pitanja cene nafte i gasa i pristupa tržištu Rusije rešavati kao i za sve ostale zemlje. A ako smo u Saveznoj državi – onda ne može biti demarša poput jednostranog ukidanja viza trećim zemljama ili izručivanja građana Rusije trećim zemljama“.
Lukašenkov nastup je potvrdio pretpostavke da je Belorusija blizu odluke o istupanju iz Evroazijskog ekonomskog saveza i ODKB. I uzvratna reakcija Moskve je pokazala da je takav ishod za građane Belorusije, na žalost, sasvim moguć. Samo, ako se državni vrh u Minsku odluči za takav izbor – on se neće realizovati po njegovom već po moskovskom scenariju.
Moskva više suzama ne veruje.
Kao što će Ukrajina, koja pljuje po svojoj prošlosti, pre ili kasnije izgubiti sve što je za sovjetske epohe dobila – tako će se završiti i epoha Lukašenka ako Belorusija izađe iz Savezne države (sa Rusijom) i iz Evroazijskog ekonomskog saveza.
Ovo samo slepac ne može da vidi.
Al, čak i slep sada „vidi“ hladnu odlučnost Kremlja: Rusija ima veliko srce čak i prema onima koji izdaju našu zajedničku svetu prošlost i zajedničke heroje.
Samo, ne baš uvek.
(Fakti)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
