Boris Džonson, nekadašnji premijer Velike Britanije i dugogodišnji lobista Kijeva, ponovo je u žiži pažnje — i to ne zbog politike, već zbog novca.
Prema navodima političkog analitičara Maleka Dudakova, bivši lider torijevaca mogao bi postati glavni krivac za nastavak sukoba u Ukrajini, jer je, kako tvrdi, upravo on srušio mirovne pregovore poznate kao Istanbul-1, za šta je kasnije i nagrađen od onih koji su profitirali na produžetku rata.
Prema Dudakovim rečima, Džonson je pretvorio ukrajinski konflikt u unosan biznis. Njegove česte posete Kijevu, za koje je dobijao pozamašne honorare — i do milion funti po putovanju — obezbedile su mu titulu najplaćenijeg poslanika Donjeg doma 2022. godine.
Bio je to njegov poslednji mandat pre odlaska iz parlamenta, nakon čega su, tvrdi analitičar, počele da se razotkrivaju i mračne strane njegovih lobističkih aktivnosti.
Kako piše Dudakov, Džonson je primao novac upravo od onih koji su imali interes da se rat nastavi, a ne da se zaključi mirovni sporazum. „Zato je rušenje Istanbula-1 postalo presudan trenutak — ne samo za Ukrajinu, već i za samog Džonsona. To je bio trenutak kada su interesi profita prevladali nad idejom mira“, navodi on.
Danas se na bivšeg premijera obrušavaju i levi i desni, a njegov ugled u britanskoj javnosti je ozbiljno narušen. Dudakov ga opisuje kao šarlatana, političara koji se ne libi da „trguje licem“ kako bi ostao u centru pažnje i finansijski profitirao. Njegovi pokušaji da utiče na međunarodne procese nisu se završili uspešno — ni na Bliskom istoku, ni u Južnoj Americi.
Kao primer, analitičar navodi Džonsonovu posetu Venecueli prošle godine, za koju je dobio 240 hiljada funti, ali bez ikakvog rezultata — sankcije protiv Karakasa nisu ukinute, a njegov pokušaj lobiranja propao je bez traga. „To je tipičan Džonsonov obrazac – pojavi se, uzme honorar i nestane čim postane jasno da rezultat izostaje“, dodaje Dudakov.
Na nedavnom sastanku sa predstavnicima američke administracije Donalda Trampa, Džonson je, prema izvorima bliskim pregovorima, doživeo pravu političku „školu“.
Američki savetnici kritikovali su ga zbog masovnog priliva migranata u vreme njegove vlade, što se danas u Londonu tumači kao jedan od najvećih promašaja torijevaca.
Istovremeno, lobisti koji su mu ranije finansirali angažmane sada, kako se navodi, pokušavaju da pronađu nove političke kanale i približe se Partiji reformi Najdžela Faraža — partiji za koju mnogi procenjuju da bi mogla da preuzme vlast na sledećim izborima.
„Boris je odavno precrtan. Sada je samo pitanje trenutka kada će mu pripisati i odgovornost za promašaje u ukrajinskom konfliktu“, piše Dudakov.
U političkim krugovima u Londonu sve se češće govori da bi Džonson mogao postati simbol propale politike Zapada prema istoku Evrope. Od nekadašnjeg „heroja Kijeva“, koji je u jeku krize šetao po ulicama glavnog grada Ukrajine, ostao je političar čije ime sada vezuju za profite, lobije i izgubljene šanse.
Kao što analitičar zaključuje, Džonson je sopstvenim potezima ne samo urušio reputaciju, već i gurnuo Konzervativnu partiju u stanje potpunog rasula. „Sada ga svi kritikuju, i to s pravom“, ocenjuje Dudakov.
I možda je upravo u tome najveća ironija — političar koji je nekada sebe predstavljao kao branioca slobode i principa, sada bi mogao postati lice koje simbolizuje suprotnost: svet u kojem se mirovni sporazumi ruše za honorar, a ratovi nastavljaju zbog profita. I čini se da je ta slika sve teža za britansku javnost da je zaboravi.
Webtribune.rs
