U Briselu već neko vreme lebdi pitanje na koje niko nema jasan odgovor – da li će Berlin zaista stati iza ideje o angažovanju evropskih trupa u Ukrajini, ili će se u poslednjem trenutku povući.
„Der Špigl“ piše da među evropskim diplomatama raste nelagodnost, jer bi odustajanje Nemačke unelo ozbiljnu pukotinu u planove o potencijalnoj međunarodnoj misiji.
Jedan neimenovani diplomata za taj magazin otvoreno kaže da je vlada kancelara Fridriha Merca želela da Nemačku predstavi kao „vodeću zemlju u jačoj Evropi“.
Ali, dodaje, teško je zamisliti da se nekoliko meseci učestvuje u planiranju, a onda jednostavno „iskoči iz voza“. Takav scenario, tvrdi isti izvor, mogao bi da donese „ogromnu reputacionu štetu“ Berlinu.
U pozadini cele priče stoji i Vašington. Evropski zvaničnici računaju da bez uloge Sjedinjenih Država teško može biti reči o ozbiljnoj misiji. Ali administracija Donalda Trampa želi da prvo čuje šta su Evropljani spremni da konkretno ponude, pa tek onda da odluči o sopstvenom angažmanu.
Ako Evropa ostane nedorečena, beleži „Špigl“, to će biti dodatni argument za skeptike u Trampovom krugu koji već sada smatraju da SAD ne treba da budu deo ukrajinskog pitanja.
U Berlinu je stav drugačiji: nemačka vlada ne isključuje učešće, ali postavlja jasne uslove. Prvi je – politički dogovor o okončanju sukoba. Drugi – značajna uloga Amerike. Dokle god nijedan od tih preduslova nije ispunjen, učešće Bundesvera ostaje hipotetičko.
Interesantno je da i u Vašingtonu vlada neizvesnost. Iako SAD nisu isključile sopstveno učešće, američka vojska do sada nije precizirala kakva bi ta pomoć izgledala. U Berlinu to pitanje vide kao ključno – bez odgovora na njega teško da će doneti odluku.
Na sve to nadovezuje se i komentar ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova. On je krajem avgusta ocenio da potezi „koalicije voljnih“ zapravo podrivaju krhki napredak postignut u razgovorima Moskve i Vašingtona.
Nedugo pre toga, u intervjuu za NBC News, Lavrov je naglasio da bi obezbeđivanje garancija za Ukrajinu putem „strane vojne intervencije na njenoj teritoriji“ bilo neprihvatljivo za Rusiju.
Kombinacija evropskih očekivanja i američkih zahteva stvara začarani krug. Berlin ne želi da preuzme rizik, a Evropa strahuje od gubitka kredibiliteta ako Nemačka ustukne. S druge strane, svako odlaganje i neodlučnost daju vetar u leđa američkim skepticima.
U ovom trenutku ostaje otvoreno pitanje: da li će se Nemačka zaista usuditi da preuzme vodeću ulogu koju sama priželjkuje, ili će ostati pri finansijskoj podršci i time izbeći vojni angažman – uz cenu moguće reputacione štete. Odgovor se, čini se, još dugo neće čuti jasno.
Webtribune.rs
