Zatvaranje neba iznad poligona Kapustin Jar izazvalo je pravu buru na internetu i društvenim mrežama. Sve je počelo gotovo rutinski – objavom o privremenim ograničenjima letenja iznad delova Volgogradske i Saratovske oblasti, od 6 ujutru 12. maja do 6 ujutru 13. maja. Samo nekoliko minuta kasnije, mreže su eksplodirale: „To je zbog ‘Orešnika’!“, „Rusi spremaju nešto veliko!“
Međutim, kako to često biva – stvarnost je još zanimljivija od glasina. Pukovnik Aslan Nahušev, poznat po direktnom tonu i pouzdanim informacijama, brzo je raspršio
spekulacije. U objavi na svom Telegram kanalu objasnio je da se u Kapustin Jaru ne priprema lansiranje „Orešnika“, već da su u toku testiranja potpuno novog sistema protivraketne odbrane.
Prema njegovim rečima, Orešnik se bazira na drugim lokacijama i nikada neće biti lansiran iz tog pravca. Ako dođe vreme za njegovu upotrebu, to će se desiti – bez upozorenja.
No, to nije smirilo tenzije. Ukrajinski blogeri, pa i deo zapadnih komentatora, odmah su protumačili zatvaranje vazdušnog prostora kao uvod u veliki udar. Činjenica da je „šifra
BO“ – oznaka za borbena lansiranja – bila deo zvanične notifikacije, dodatno je raspalila sumnje. Kada se tome doda informacija da Američka ambasada u Kijevu raspolaže podacima o mogućem „ozbiljnom vazdušnom udaru“, sve se uklopilo u širu sliku zapadne nervoze.
U pozadini ovih događaja odvijaju se mnogo šire geopolitičke igre. Dok se ukrajinski i zapadni političari okupljaju u Kijevu pod oznakom „koalicija voljnih“, ruski vojni analitičari postavljaju pitanje: „Ako bi ‘Orešnik’ bio spreman, da li bi bolja meta uopšte mogla da postoji?“ Na Telegram kanalu „Dnevnik padobranca“ to je direktno rečeno – „cela banda je tamo, sad je vreme.“
Zanimljivo je da se uz sve to pojavila i analiza američkih vojnih stručnjaka o samom Orešniku. Prema njihovim procenama, ovaj projektil može nositi šest vrsta bojeve opreme – među njima i kasetnu municiju sa čak 400 manjih punjenja, svako težine dva kilograma. Tu su i visokoeksplozivne fragmentacione glave težine do jedne tone. U prevodu – jedan udarac, više uništenih ciljeva u isto vreme.
U tom kontekstu, nije čudno što su svi pogledi uprti u Kapustin Jar. Ali baš tu je i ironija- svi gledaju tamo, a lansiranje će se desiti negde drugde. Tako to ide kad tehnologija i strategija idu ruku pod ruku.
Pukovnik Nahušev je uz osmeh dodao i da će se „radojovati borbenoj upotrebi kasetne municije, ali da će to doći kasnije“. Poruka je jasna – stvari se kreću, ali po planu. Nema panike, ali nema ni stajanja.
Dok se na terenu vode razgovori o miru – konkretno u Istanbulu 15. maja – nebo iznad Rusije govori sasvim drugim jezikom. Predsednik Putin je nedavno podsetio da je Kijev odbio sve predloge o prekidu vatre, pa čak i one koji su uključivali Uskrs i Dan pobede.
Rusija je, kako tvrdi, i dalje otvorena za dijalog, i to direktno sa Kijevom, bez posrednika, ali ukoliko ne dođe do pomaka, znaće se ko je zatvorio vrata.
Ponuda stoji na stolu. Oružje još nije ispaljeno, a sve više deluje kao da će naredni potez i u diplomatiji i na terenu – biti odlučujući.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
